Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI!.

НЕДЕЉА 15. АВГУСТА 1904.

Број 35.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц Е Н За Србију на годину 6 динара на пола године 3 За стране вемл.е на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАДИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

Н Е П Л А Т. ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

П Р 0 п и с О ОДЕЛУ И ОПРЕМИ пожарне чете општине града Београда

(Наставак) б. Чизме.

(3)

Чизме су код свију пожарника.. сем командира, обрасца војно-техничке подофицирске пгколе, које допиру до испод колена на 10 с. м. Саре су мекане, а кројене с_у од јакога фикс-ледера или јухта. 6. Рукавице. Рукавице су беле и сиве, а могу бити кожне или вунене. 7. ЈПиада. Шпада је целокупно дугачка 80 с. м. Држак је од црнога дрвета, масе или коже, а труп, глава и гривне — од белога лима. Корице шпаде су од црне коже, оковане на дну белим блехом. За везу корица са кајасом (виском) постоји на овој једно дугме у виду жира и то с десне стране сечива. 8. Кајас. Кајас је од коже; но опај део, који сачињава висак, спол>а је ошпивен сребрним ширитом. !>. Мекиитош. Мекинтош је од непробојне црне вунене тканине, са капуљачом, а без испуска. Кроја је истог као и шињел.

Јака и шлингла на мекинтошу истог су облика и размере као и на шињелу. Капуљача је на мекинтошу од исте тканине и исте боје као и мекинтош. Има облик троугла са заобљеним теменим углом. Носи се кад год се за то укаже потреба. 10. Летње одело. У летње одело спадају: блуза и панталоне. Блуза је од белога сегелтуха или друге сличне сиве тканине. Истога је кроја као и чојана блуза, али нема нарукавља и испуска. Јака је од исте тканине, као и блуза, а нараменице су исте као и код чојане блузе. Панталоне су од сиве тканине, од које је и блуза, а кројене су за чизме, као и чојане. (наст4виђе се)

Рад општинеког одбора РЕДОВШГСАСТАНАК 6. јула 1904. год. УТОРАК. Председаичо председник београдске опшпне г. К. Д Главипић; од одбориика били су: г. г Ђока А. Димитријевић, Д. Л. СимиК, Мих Мили^еки! , Младен ТодоровиК, Трајко Стојковић, М. Триоковић, Илија С. Илић, Мих. Рувидић, В. Н. Вуловић, М. X. Поповић, Тодор Ђурић, С. Ј. Азријел, Урош Благојеви!., ,Ј. Станковић, Мил-н Марковић, Стевап Ма:сс ..мовић, Н. И. С.таменковић, Др. Марко Т. Леко, Др. Е. Михел, Рад. Ј. Јовановић — Ресавац, Др. М. Радовановић, Р. Драк^члћ. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. 1. Прочитан је записник одлука оеднице од 3. ов мес. и нримљен без измена.

II. Председник извештава одбор, да је одборник г. Марко Трифковић преко књиге за интернелације одборника унравио на председннштво иитање о томе: стоје ли у истини наводи г. Павла ОбрадовиЈза, хотелијера код „Касине" који је у бр. 30. „Малог Журнала" од ове године, упутио питање суду и одбору: зашто је гроб његовог брата прекопан и ако је он за исги платио одређену таксу за 10 године; да ли је против дотичног чиновника за овако некоректан рад што предузимано; као и то: да ли је био још који случај, сличан овоме? Одговара: да је парцела, у којој је овај гроб био, још пре пет година нредвиђена за гробнице; да је исти гроб доиста у априлу прошле године прекопан; кривица је до једног бившег чиновника, који впше није у општинској служби. Даље вели: да се за времена ове ошптинске управе нисудесили овакн случајеви, као ни овај што се није десио за њено време. Међутнм, чим је се за овај случај дознало, издата је чиновницима гробљанског одељења најстрожија наредба, да се строго пази на то да се оваки случајеви више не дешавају. Одборник г. Марко Трифковић изјављује: да му је мило, што се уверио да се овај случај није десио за време садање општинске управе, али примећује: да би у таким случајевима требало обавестити јавно мњење давањем исправке да се не би на садању општинску управу преваљивале погрешке ранијих. По саслушању тога, — одбор је Примио к знању ове изјаве одборпика г. Трифковића и председника општине.

ПОДЈШСФДК

Хиландарско властелинство Д0 КРАЈА XV. ВЕКА Написао мидош зечевии (Награђено 15/У1. 1904. год. првом видовданском наградом општине београдске у 400 дин.) (Наегавак) (5) Не знамо за сада, да ли је крал, Драгутип дао још каке прилоге сем оних које смо споменули, јер нам није позната више ни једна повеља његова Хиландару. У краљу Милутину (1282.—1321.) имао је Хиландар, може се рећи, највећега приложника и заштитника. Овај српски краљ, који је, како причају летописи и његов биограф у родослову, подигао највише цркава и манастира у својој краљевинииизван ње, асвоје задужбине обилато снабдевао имањима у земљи и златним и сребрним стварима, нарочиту је пажњу обратио и Хиландару. Поред дивне своје

задужбине Бањске и Грачанице, које је у осталом подигао у другој половини своје владавине, он је правим краљевски.м даровима обасуо и ову задужЗину свога прадеде Стевана Немање.') Хиландарски манастир, који је подигао Стеван Немања, био је доста мали, те га Милутин разруши и место њега сазида други већи и раскошнији, у главном онаки, каки се и данас може видети. О томе овако говори његов биограф у родослову: „С-к бо хрнстолнжиши сего скетллго и коголгк кћздкиженддго л\1јстл гллгоЛ 1 Шллго Хиллнддрл црккок г к Еожкстк г кноунз, гаже к г к пркклго здднига, от г к осноканига рлзорк и колкшоу скзддк г к и оукрдсик^к К Г КСДККПШИ рдзличкнмими довроЖлми, нештедно зллто много ДЛ16, И К^К лгвсгк ТОЛАТч П0СТЛКК1 МНОГУ Г10ЛЛту цлрсккие и кедиге изредкку к г к пр^Еикднше тоу соуштиим-к чркнкшк, и оурош ЗЛКОНКнкпе оустдки илгк к-же нл пиштоу к г кслкк1имк доколкстколгк и 1елико нл одеждоу илгк; около

') „По предању које се сачувало у Хиландару - вели Љ. Ковачевић и које се потврђује породичним грбом, Милутиновој грађевини дозидао је кнез Лазар припрату тако вешто, да се то једва може опазити" („Нова Искра • за 1900. стр. 52.).

же лгкстл Т010 скетдго скздд грдд г к ск келикок> ткркдинек? зд ндлежештг рдди ндплсти кезсожкнк1и\ г к оуркслрии. И ккздкиже пиргу келиккпе докрк1и и влдгми пдстирк рлчители ско1его ХристЈ... К/к сел\о\г же скетол\оу и кожкстккномо^ т г ксто!|' реколттоу Хилднкддрк л\ногдо селд и метох^' к г ксдкдго ил\еноклнддго когдтксткд исплкнп, 1елико решти л\и доколкно СИ1Л К Г КСД Г|рИКО\СПИК г К от г к дркждкм цлрл гркчксклго, лдного тножкстко кесчисл г кно злдтд зд сига к^кддктч и приложи кк м^кстоу тол\оу скетомоу..." 2 ) (Наставиће се)

2 ) Животи краљева и архијепископа српских. Написао арх. Данило и други. Издао Даничић у "Београду 1866, стр. 132.—133. Упор. Моп. Зегћ. 56.—57.