Београдске општинске новине

Број 41.

Година XXII.

од 22 —29. авг. у част и славу прославе стогодишњице устанка могло издати што вигае награда, — одбор је решио: Да се Стрељачком Савезу изда из општинске касе за награђивање стрелаца о свечаном земаљском гађаљу о прослави стогодишњице устанка, пет стотина динара. Издатак овај да падне на терет буџетске партије расхода за непредвиђене цотребе. XVIII. По прочитању молбе Данила Даниловића, електрпчара, АБр. Б027, да му се дозволи поновно полагање испита за електричара, пошто по оцени одређене комисије није први нут овај испит положио изузетно пред другом комисијом од стручњака које му суд одреди, пошто је са члановима садашње комисије у завади, — одбор је после потребног обавештавања решио: Да се молиоцу одобри изузетно поповно полагање испита за електричара пред комисијом коју ће суд одредити од стручњака инжињера и мајстора српских поданика, с тим, да у ову комисију не уђе ни један од чланова садање комиеије, пошто је молилац против свих учинио изузеће.

Рад општинеког одбора РЕДОВНИ САСТАНАК 17. августа 1904. год. УТОРАК. Председавао председник београдске општане г. Коста Д. Главинић. Од одборника биди су : г. г. Ђока А. Димитријеви1], Мих. Драгићевић, Д. Л. Симић, Илија С. Илић, Мих. Милићепић, М. С. Милошевић, М. X. Поповић, А. С. Јовановић, Урош Влагојевић, Др. М. В. Смиљанић, С. Ј. Константиновић. Р. ДраговиК, М. Пстронијевдћ, П. Т. Милић, Евг. М. Чоловић, Милан Марковић, Стеван Максимовић, Н. И. Стаменковић, Др. М. Радовановаћ, М. Тодоровић, Тодор Пејчић, Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. I. Прочитан ј« записпик одлука седнице од 10. ов. мес. и примљен без измена. II. По прочитању акта иследних власти АБр. 8036, 7873, 7875, 7876, 7877, 7898, 8002, 8003, 8022, 8074, 7075, 8090, 8092, 8093, 8005, којима се тражи уверење о владању и имовном стању појединих лица — одбор је изјавио:

В0ДЛ2СЗДК Хиландарско властелинство ДО КРАЈА XV. ВЕКА Написао ЗУСХ^ДОТТТ ЗЕЧЕВИ1 ;Награ1јено 15/У1. 1904. год. првоа видовданском наградом олштнне београдске у 400 днн.) (Наставак) (9) Зватне је прилоге поргу дао Милутин у разним животним намирницама и пове•т.ом којуј јеобјавио арх. Леониду споменутом делу (на стр. 47—48) и која је, по његову мишљењу писана око 1320 године. Краљ је Милутин око 1318 године дао Хиландару село Уљаре , које се налазило на реци П. Бистрици, отприлике на исту где она утиче у Бели Дрим. 3 „Историческое описаше серб. цар. лаврн Хиландарн" бр. 47. 48: „... и договорише се са краљевством ми сва браћа која тада беху у манастиру сб . Богородице хиландарске и (ређа им имена) продадоше ћелију краљевства ми поргу св. Вазнесења на мору, и то три комата (?):

Да је доброг владања а сиротног имовног стања Михаило Ђокић бив. пол. писар и штампар; да су му непознати: Ана Келер, удова, пуцерка, Лепосава Кузмановић, служавка, Никола Домић обућар, Чедомир Дејановић и Велимир Петровић, опанч. раденици, Алекса Јанковић зв. Аскеља, Михаило Стефановић, пиљар, Никола СтоЈановић, тестераш, Милорад Јовановић, прекупац, Павле Костић, слуЈкитељ, Илија Станковић, лимар, Тодор Николић, бакалин, Милан Спасић, рабаџија, Живојин Стојичевпћ, фијакерист, Стеван Барјактаровић, служитељ, Милева, жена Илије Квачановића, служитеља, Јанош Берита пиљар. III. По прочитању акта упра»ве гарнпзона, АБр 8102 којим пита, каквога је владања г-ца Драгиња М. Јовановић, кћи г. Максима М. Јовановића кондуктера Срп. Држ. железница, као и какав глас ужива она и њени родитељи у грађакству, одбор је изјавио мишљење: Да је г-ца Драгиња М. Јовановић кћи г. Максима М. Јовановића, кондуктера Срн. Држ. железница доброг владања, и да како она тако и њени родитељи уживају добар глас у грађанству. IV. Председник износи одбору на мишљење молбу Паје Та. Мијајловића трг. којом тражи уверење о породичном одиосу. По нрочитању те молбе СТБр. 5012 одбор је иејавио мишљење: Да се молиоцу може пздати тразкено уверење о породичном односу. V. По ирочитању решења суда од 15 ов. мес. АБр. 8017 о одређеној цени хлебу за другу половину м-ца августа тек. год. одбор је примио к знању с одобравањем ово решење суда о одређеној цени хлебу. VI. По прочитању извегатаја одборске комисије за преглед опгптинских рачуна за прво полгође тек. год. одбор је решио: Да се овај извештај комисије за нреглед општ. рачуна усвоји, да се општински рачуни за прво полгође 1904 год. приме као исправни. То би углавном било све што је краљ Милутин приложио Хиландару, разуме се све пгго засад можемо знати. Нема сумње да је Милутин много више приложио Хиландару, али о томе засад немамо познатих података. Но није за време Милутинова владања само Милутин прилагао Хиландару; у то доба Хиландар је задобио био још једнога издашнога приложника, а то је цар Андроник II Палеолог, таст Милутинов (од 1299 године). Будући, како изгледа, веома наклоњен своме зету српскоме крадва да се дају онима који живе у ћелији на поргу, атрећи Светој Тројици (?): хлеба, вина, масла, сочива, одежде н обуће...." 3) Споменик III, 23—24. Ово меето није записано на карти аустријскога ђенералштаба нити сам могао наћи да се помиње у ком путопису; али да је било на реченом месту, мислим по томе што се у повељи каже да се област тога сва граничи са облашћу села Долца, које је, као што је напред споменуто, управо према ушћу П. Бистрице у Дрим. Узгред да споменемо да има мишл.ења да је ова повеља Милутинова лажна. (Тако мисли др. Јован Радонић у „Летопису" Матице Српске, св. 183 (4895) стр. 92 и даље). У ирви мах и сам сам мислио тако, верујући највише Радонићевим разлозима, управо смаграо сам да се го, што је

VII. Председнпк извештава одбор, да је земљи -ј Ј 1нте регулац. фонда беогр. општине зваао ,,'Га- I бак Ибрахимов Чаир" издато нод закуЛ Ни- т< коли Јенофи, овд. баштовану за време од 1 нов. 1902 год. до 1. нов. 1905. г. Како се због регулацнје Дунавског краја има да наспе један део овога земљишта п у- л след тога закунцу у томе делу одкаже даљи V закуп то је општински суд нрема уговору о овоме закупу одредио нарочиту комисију, да процени колико треба накнадитн закупцу пггету, која му се услед овога папосп и колико му треба попустити од закунне цене због тога што му и овај део заузима. Комисија је извршила новерени јој осаоп и поднела извешгај. По саслушању тога и по прочитању извепггаја комисије АБр 7413 одбор је регаио: Да се овај извештај комисије усвоји и да се закунцу земљишта регул. фонда звано „Табак Ибраимов Чаир" за 3327 м 2 . земљишта, колико му се заузима услед регз т лације дунав. краја смањи годишња закупна цена си 40 динара као сразмерни део закупне цене који пада на део земљишта, које му се одузима; да му се на име оштете заусев, који на овом заузетом му делу земљишта постоји а који морада дигнеда из општипске касе 50 дин. на терет буџетске позиције расхода на неповређене потребе. VIII. По прочитању акта Госнодина Министра Просвете и Црквених Послова. АБр. 6141: који се одноеи на уступање земљигита за- III. беог. гимназију, одбор је регано: Да се за подизање зграде за III. беог. гимназију устуци Мипистарству проСвете и црквених послова до 6000м 2 од земл>ишта на коме је сада војна болница, а које је општина добила разменом за своје земљигпте на запад. врачару са Мин. Војпим, ако надлежна власт одобри размену коју јеопштинаучинила се Мин. Војним. IX. По прочитању молбе Хранисава Поповића, кројача, којом моли, да га општина причека за 1703 дин. ресто дуга од куиљеног имања регулац. фонда у Дубровачкој улици до 1 априла тек. год. а дужан интерес ноложиће одмах, одбор је решио: Да се молиоцу дозволи, да може одплатити ресто дуга оп ш тини у 1703 дин љу Милутину, он се показао издашан и према Хиландару који се налазио у области његове царевине. Он је, на молбу своје кћери краљице Симониде и краља Милутина, дао Хиландару приличан број села, пашњака и винограда који су већином били у околини солунски или у доњем току реке Струме, онде отприлике где јс село Куцово. Од тих села да споменемо само Кастрион (тб Кабтоиур), ЛошнмКи (А осичулј), Горјани (дегучАати* тђд 1\)ОШ1'гчс), ЂерЏла (дегугјХашу то и П/ооу гџа), Мунзени (упор. Спом. III. 53.) Жужац^) лед1 г>р.) Рв1'т[уаи /летох^а у.алоо^ерор /\<)С1ј101' рета ттјс тосау.оо!,())}> 110б())0 тђд), ОздравикиоН (то 'Ооббдадшог), Малука (МаХоша) и Радонић нарочито доказивао, може видеги одмах. Размишљајући после опет о томе, дошао сам до неких разлога који су ме поколебали у том уверењу, те се засад не могу одлучити ни за ни протпв Радонићева мишљеља. Сш1а сам засада узео да је део иовел,е, којим Милутин прилаже село Уљаре истинит; и убројио сам то село у ред оних села која је Хиландар доиста имао.