Београдске општинске новине

■М^ЏЈЕмЧштЛ. МГ ЈКГЛ.^ЈШ^Ц^ЉГШ.Л^м

ОПШТИНСНЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 3. ОКТОБРА 1904.

Број 42.

И 3 Л А 3 Е Н Е Д Е Љ II 0 ЈЕДАН-ПУТ Ц Е н: : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 За стране земље на годину ....9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА II Е ПРИЛАЈУ СЕ

Рад на канализацији Београда Одбору оаштине беогр /дске Стручном одбору част јз поднети општинском одбору извештај о раду у току прошлог месеца. На својим редовиим састанцзма, којих је било девет, одбор је у ирвом реду заједно са шефом одсека тфетресао и дефинитивно утврдио решења оних питања, ко/а су изложена у извештају стручног одбора за месец мај и у прилогу у •ј. часг је стручном одбору поднети општинском одбору мотивисана решења за првих седам пигања Решења на остала питања приложиће се уз идући извештај. Осим овога претресан је и нрограм за израду пројекта за пристаниште и ке, и наређено је да се прикупе и среде потребни подаци за израду пројекта. Уелед тога што за извесие крајеве. који ће се морати каналисати, нема утврђене нивелације и регулације, стручни одбор је проучавао и то питање и утврђени су правци за оне улице где ће пролазити главни канали. У самом одсеку рађено је даље на пројектовању канала горњег дунавског слива и отпочето је пројектовање за горњи савски слив; вршено је снимање савске обале и баре од Извозне Банке до железничког моста, ради допуне ситуационог плана за израду нројекта за пристаниште, продужено је бушење ради испитивања подземља и до краја прошлог

месеца избушено је свега 60 рупа; отпочето је снимање попречних профила Дунава на местима где се мисли да се канали изливају у Дунав. Раније изабрани други инжињер аа одсек каналациони г. Веселин Лучић ступио је на дужност 15 јуна. Иначе је број оеобља остао исти, који је био и у мају. 7. јула 1904. год. у Београду. Председник стручног одбора Н. И. Стаменковић. Прилог извештају стручног одбора ш месец јуни 1904:. год. Ради израде пројеката за каналисање Београда одбор је сматрао за потребно да, као допуну програма, донесе решења још и за ова питања: I. Треба ли пројекат за канализацију да обухвати сву површину атара београдског, или да се ограничи само на ону површину, коју захвата рејон варошки, као што је то рађено у свима до сада изра!)еним пројектима. II. Да ли да се потоци Булбулдерски, Чубурски и Мокролушки, који пролазе кроз атар београдски, регулишу и да послуже за примање једног дела метеорске воде за време јаких пл>ускова. III. Како се један део атара београдског налази и на падини Топчидерске реке, то да ли треба узети у обзир каналисање Топчидера.

IV. Утврдити начин срачунавања количине метеорске воде, која ће се сливати у канале. V. За поједине крајеве вароши утврдити количину редовне нечисте воде, која ће се сливати у канале. VI. Дефтшитивно утврдити који ће обрасци служити за израчунавање димензија канала, као и утврдити типове облика попречних пресека канала. VII. Изабрати заједничку тачку на дунавској страни, где ће се сливати сви канали. VIII. Утврдити вододелницу између дунавског и савског слива. IX. Обележиги граиицу између горњих и доњих сливова дунавске и савске падине. X. Утврдити трасу тунела и висину нивоа воде у њему. XI. На који начин да се провуче канал кроз Босанску улицу која делимице ниско лежи, па да се ухвати што већа површина савског слива у горњи слив ? XIГ. На који начин да се провуче канал кроз Сарајевску улицу, која такође делимице лежи ниско ? XIII. Утврдити просечну дубину канала испод површине улица, и мииималну дубину, која се може још допустити. (Иаставиће ее)

Хиландарско властелинство ДО КРАЈА XV. ВЕКА Написао (Награђено 15/У1, 1904. год. првом видовданском наградом општнне београдсне у 400 дин.) (Наставак) (10) Зато је Душан издашан био према многим грчким манастирима и у св. Гори и изван ње, али је ипак предмег његове нарочите пажње био Хиландар. Године 1347 од лпчно походи св. Гору, и тада особито обаспе Хиландар царским прилозима : потврди му све оно што је до тада био задобио, томе придаде доста и од своје стране, а све обезбеди нарочитим уредбама. Но пре него што станемо ређати шта је све Хиландар добио од Стевана Ду-

шана, да споменемо овде знатан прилог Хиландару од знатнога српскога властелина Хреље Охмућевића. Хреља је био знатна личност у српској држави у првој половини 14 века, један од најзнатнијих војвода српских за време Стевана Дечанскога, отприлике оно што је за време краља Милутина био војвода Новак Гребострен. Пошто је Стеван Душан збацио с пресгола оца свога, Хреља се јамачно као непопустљиви присталица политике Стевана Дечанскога, одметне од Душана и образује у Струми засебну област, и тако био човек од знатнога утицаја у време првих ратова Душанових са Византијом. Кад се цак Душан у августу 1334 године измирио са Андроником III Палеологом, Хреља се такође измири са Душаном и поднесе му на потврду неке своје прилоге манастиру Хиландару. Хреља је био о свом трошку саградио цркву св. Арханђела у Штипу, снабдео је свима потребама црквеним. Цркви тој

приложи 8 стасова (?) парика у Амборју у околини Штипа и село Брест у истоме крају, са свиме што је томе селу припадало. Затим је дао село Сухогрло, Лесковицу, Виче и Дренок, Врестовиију, у Кључу село Кунарјане , затим планине Ограждено и Драгуљево, трг св. Илије и планнну Веласицу. 1

1 Споменик III, 26; Моп. Зегђјса 63—64. Што се тиче места која се у овој повељи спомињу можемо само за нека рећи где су била. Лесковица и Сухогрло налазе се и данас на левој страни речице Лукавице (на карти аустр. ђенералштаба „Крива Лукавица") која с леве стране утиче у Брегачницу и то према југоистоку од Штипа, далеко одприлике 2—3 часа хода. На десној страни те реке има на карти забележено село Вгев, у близини Лесковице и Сухогрла, те то може бити село Брссшовица, које се у овој повељи спомиње. Село Кунарјани је на истоку од Струмичког града на десној страни реке Струмице и забележено је на карти аустр. ђенералштаба као Еоначане. Према овоме дакле погрешно је штампао Љ. Стојановић у „Споменику" III 26: „И оу Клкзчикоу на Рани" и „Мепо Клгочикоу на Ране" место: „и оу Клоучи Коунарани- и „мег(го): оу Клоучи Коунаране*. — Село Секирник налази се западно од Кунарјана опет с десне стране Струмице а на по пута од Кунарјана до града Струмице. Село Дренок и Виче, за које се у повељи краља Милутина (Моп. 8егћ. 63) каже да их је Хреља приложио Хиландару, нисам могао наћи на карти у крајевима где су остала села. Ја бих рекао да је та села ту увукао доцније какав преписач, који је у осталом и ту повељу краља Стевана Душана саставио