Београдске општинске новине

Број 43.

— 2 —

Година XXII.

1.) Поменути потоци служе не само за одвођење метеорске воде, него се у њихова корита баца и разноврсна нечистоћа, међу тим доњи делови тих потока улазе у саму варош или теку границом рејона, па с тога доцније и сва та нечистоћа улази у варош. 2.) Како ће се према решењу првог питања каналисање распострти и на падине тих потока, то ти потоци могу послужити као природни реципијенги за метеорску воду и тиме знатно олакшати каналима, који ће примати воду са насељених падина тих потока. 3.) Ти потоци пролазе сада кроз приватна имања и услед тога је тешко контролисати њихово стање, међутим би се могли као рејонски потоци регулисати и тиме се спречи бацање нечистоће. Са тих разлога стручни одбор је нашао: Да израда генералног пројекга за каналисање Београда треба да обухвати и регулисање булбулдерског и чубурског потока као и доњег дела мокролушког потока. То регулисање да се пројектује тако, да корита тих потока могу примити сву метеорску воду са својих сливова и одвести је најкраћим путем у Дунав, односно у Саву. Попречан пресек корита тих потока да има одвојено корито за просечну количину воде, која може у корита тих потока доспети, а за највећу воду пресек корита проширити. Дуж једне и друге обале оставити улице од 10 до 15. ?:етара ширине, како би се избегло да се приватна имања сучељавају са потоком или да поток пролази кроз приватна имања а тиме би се опет избегло и бацање ђубрета и нечистоће у опште у корита тих потока. Тако регулисани потоци могу да послуже за примање метеорске воде из канала, кад количина метеорске воде у каналима буде најмање десет пута већа од количине нечисте воде. III Како се један део атара београдског налази и на падини тоичидерске реке, то да ли треба узети у обзир и каналисање Топчидера. Ово питање изазвано је тиме гпто ће се несумњиво морати приступити и каналисању Топчидера, јер насељеност у њему бива све већа, као гато расте насељеност и на брду тоичидерском. Међутим изливање нечистоће у топчидерску реку мораће се забранити. Пошто се пак не допушта да се каналска нечистоћа излива у Саву, онда би и канали из Топчидера морали пролазити кроз Београд и изливати се у Дунав. У одговору на прво питање изложени су разлози са којих се не може израда пројекта распрострети па већи део слива мокролушког потока, где долази и бањичко брдо и један део топчидерског брда. Исти разлози, још у већој мери, важе и за Топчидер. Каналисање леве падине слива мокролушког потока са бањичким и топчидерским брдом као и каналисање самога Топчидера морају се одвојити потпуног од садањег каналисања Београда и образовати са свим одвојен систем канала, чија садржина не треба да нролази кроз Београд. За такво одвојено каналисање тих повргаина има могућности бага и при забрани изливања канала у Саву. С обзиром на све то стручни одбор е решио :

Да се при изради пројекта за каналисање Београда не узме у обзир и каналисање Топчидера него да се исто може и доцније извршити заједно са каналисањем повргаина на бањичком и топчидерском брду. (Наставиће се)

Рад општинеког одбора РЕДОВНИ САСТАНАК 24. августа 1904. год, УТОРАК. Председавао председник београдске општине г. Коста Д. Главинић Од одборника били су: г. г. М. Трифковић, Трајко Стојковић, Ј. С. Петковић, Мих. Милићевић, Илија С. Илић, Ђока А. Димитријевић, Д. Л. Симић, Мих. Рувидић, В. Н. Вуловић, Др. М. В. Смиљанић, Тодор Ђурић, С. Ј. Костантиновић, М. С. Петронијевић. Тодор Пејчић, Аца Н. 3. Поповић, Р. Драговић, Урош Бл:.гојевић, Ј. Станковић, П. Крстић, Стеван Максимовић, Др. Марко Леко, Марко Петровић, М. С. Милошевић, Др. М. Радовановић, А. С. Јовановић. Деловођа, ЂорЈјв Ј. ЈанковиК. (Наставак) Да се општинска кућа у Скадарској улици бр. 15. изда под закуп за време од 1. септембра 1904. год. па до 1. маја 190-пете године Светозару Игњачевићу, секр. Нар. Позоришта по месечну закупну цену од (70) седамдесет динара, а под условима: да се за одржање чисгоће како у дворигату тако и на улици сам стара и за исту да буде лично одговоран саситетско-полициској власти; да таксу за изношење ђубрета, као и за потрошњу воде плаћа он, а чишћење н жника и димњака општина; да закупну . цену полаже општинској каси месечно у напред; и да је дужан закупљену кућу уступити општини и пре зстека уговореног рока закупа без икакве накнаде, ако иста буде општини затрсбала за другу какву потребу. VI. По прочитању извештаја економног одељења АБр. 8279. о држаној дицитацији за издавање под закуп куће регулац. фонда беог. општ. у Таковској улици бр. 10 одбор је регаио: Да се кућа регулац. фонда у Таковској улици бр. 10 изда нод закуп за време од 1. новембра 1904. па до 1. новембра 190 седме год. Вулу Б. Бојовићу, овд. бакалину по годишњу закупну цену од (1570) хиљаду пет стотина и седамдесет динара а под прописаним условима. VII. По прочитању понуде Нестора Милосављевића овд. илиџара АБр. 7736. за продужење закупа општинског празног плаца — дела баре венеције — ностојећег на савској обали до његове кафане г које је до сада држао нод закуп као и мишљења одборске секције за економно одељење по истим предмету одбор је решио: Да се општ. празан плац — део Баре Венеције, постојећи на савској обали до кафане Нестора Милосављевића изда под закуп за време од 1. новембра 1904. до 1. новембра 1907 год. досадагањем закупцу Нестору Милоеављевићу а по досадатњој цени и условима, с тим да је закупац дужан уступити општини овај плац и пре истека рока закупу, без икакве накнаде, ако општини буде затребао за другу какву потребу. VIII. По нрочитању изјаве Николе Јовановића сопственика зграде у којој је смештена сави-

начка основна школа у Зориној удшци АБр 7518 о продужењу закупа ове зграде, као и мишљења одборске секције за економно оде- ' љење по истом предмету, — одбор је решио: Да се зграда г. Николе Јовановића, пензионера, у којој је смештена мушка основна савиначка школа задржи и даље под закуп за време од 1. новембра 1904. па до 1. новембра 1905. год. по досадањој цени и условима. IX. 11о прочитању извештаја и мишљења одборске секције за економно одељење АБр. 7542 о закупу зграде за смештај основне источно врачарске школе одбор је решио : Да се зграда г. Денка Стојановића у којој је сада смештена основна источно врачарска школа задржи под закуп за још једну годину дана за време од 1. новембра 1904. па до 1. новембра 1905. год. а по досадашњој цени и условима. X. По прочитању извештаја и мишљења одборске секције за екепомно одељење АБр. 7664. о закупу зграде за кварт варошки, — одбор је решио : Да се зграда масе Петра Татића у којој су сада смегатене канцеларије кварта варогаког задрже под закуп за још једну годину дана, од 1. новембра 1904. до 1. новембра 1905 г. а по досадашњој цени и условима а да се од 1. новембра 1905. год узме подеснија зграда за смештај канцеларије овога кварта и у тој цељи распигае стечај већ у јуну мес. 1905. год. XI. По прочитању понуде Радоша Ракоњца, наредника музике Краљеве гарде АБр. 8081. за откуп једног од плацева регулац. фонда у Дубровачкој улици, као и мишљења одборске секције за екопомно одељење по истом нредмету — одбор је решио : Да се плац регулационог фонда у Дубровачкој улици описан у тапији потврђеној прв. судом за варош Београд 3. септембра 1902. год. Бр. 20838. а који има површину 31298 м. уступи Радошу Ракоњцу. нареднику музике Краљеве гарде, по цену од (900) девет стотина динара а под условом да при преносу тапије овог плаца положи опшг. каси пет стотина динара од куповне цене, а ресто куповне цене у 400 дин. да положи у року од године дана рачунајући од дана преноса тапије са 6°/ 0 год. интереса и да за обезбеду ове суме стави на купљени плац интабулацију на првом месту за рачун општине. XII. IIо прочитању извештаја економног одељења АБр. 8139. о држатој лицитацији за набавку нотребне количине зоби за храну општинских коња, као и мишљења одборске секције за економно одељење по истом предмету, — одбор је решио : Да се потребна количина зоби (овса) за храну општ. коња за време од 1. септ. тек. па до 1. јула 1905. год набави од г. Димитрија Мирковића трг. овд. као понуђача најнижб цене на јавној лицитацији по цени од 14 четрнаест динара од сто килограма и под прописаним условима .