Београдске општинске новине

Година XXII.

— 3 —

Број 45.

на истима преноси и сва преписка између управе водовода и машинисге на белим водама као н сав лакши материјал, који се из унраве водовода шаље на беле воде, одбор је решио: Да се кола Радоја Перишића, главног машинисте на Белим водама ослободе плаћања трошаринске колске таксе при уласку у варош, пошто се иста употребл>авају и за разне општ. потребе. XVIII. 11о прочитању молбе управе фабрике монопола дувана АБр. 6869, да се у дворишту фабрике жижица подигне једна чесма из нових водовода, као и да се поставе хидранги, за случај ложара, — одбор је решио : Да се управи фабрике монопола дувана дозволи, да може о своме трошку подићи у дворишту фабрике жижица једну чесму за воду из нових водовода под условима под којима је вода дата и осталим сопственицима имања ван реона, и у исто време наместити један хидрант за употребу у случају пожара. Рад општинеког одбора ВАНРЕДНИ САСТАНАН 6. септембра 1904. год, Председавао председник београдске општине г. Коста Д. Главинић. Од одборника били су: г. г. Рад. Ј. Јовановић, Т. Цинцар Јанковић, Илија С. Илић, Мих. Милићевић, Трајко Стојковић, М. С. Милошевић, А. С. Јовановић, М. X. Поповић, Мих. Рувидић, С. Ј. Костантиновић, Р. Драговић, Тодор Пејчић, М. С. Петронијевић, Евг. М. Чоловић, Милан Марковић, Ј. Станковић, Н. Крстић, Стеван Максимовић, Марко Петровић, Др. М. В. Смиљанић, М. Трифковић, Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. © Председник извештава одбор да ће со крунисање Његовог Величанства Краља Петра 1 пзвршити на дан 8. ов. мес. Како је још раније била ноникла мисао у одбору, да би овај важан чнн, који је у тоиико важнијп што пада у дане кад српски народ нрославља стогодишњицу орвог свог устанка за ослобођење нод неумрлим Карађорђем, требало у Београду норед осталих знакова обележитии давањем имена Његовог Величанства Краља Петра једној од најугледнијих београдских улица, позвао је на дан 3 ог ов. мес. извесан број одборника у конференцију, ради споразума која би то улица требалч да буде. Одборска конференција узимајући у обзир положај који сада међу беогр. улицама заузима Дубровачка улица, а тако исго већ само крај „...бо." 2 Затим му даде „вод^ћницоу на мраморе узв хиландарскоу вод^ћницоу". 28. марта 1345 године написао ;је Стеван Душан повељу Хиландару у којој прича како је, кад је заузео град Струмицу, нашао у том граду некога властелина Рудла, који му је јамачно помогао око заузимања тога града, и вели како му је био обећао за то „негово полнз бл1енше и поработаније вб таковоЈе вр^ћме" да ће му испунити сваку жељу његову. Рудл је јамачно пожелео да буде са својим имањем васал манастира Хиландара, те га Душан придаје Хиландару „ сб всћмв своимб, сб црквом си одигитриомБ, кзже еСТБ СБЗДаЛБ ТруДОМБ СВОИМБ, и СБ всћми правинами, село Вороцево што моу 1естБ - ФлоринскЈИ, Аеонск1е актм стр. 66—67. Напред је споменуто где је место Куцово. Западно од њега, пола часа хода, има село које је на карти аустриског ђенералштаба записано 6г аШоћог, а то ће по свој прилици бити исто што и Гандарахор. Остала места, као засеоци тога села, била оу јамачно око њега, али ниједноме нисам им« нашао записано на споменутој карти.

и којн ће у будућности заузимати, једногласно се је изјаснила, да то трсба да буде улица, која ће добити име првог крунисаног Краља после Косова. Дајући свој глас за ову улицу одборска конференција је у исто време изјавила, да би ову улнцу требало продужити просецањем и даље поред I. беогр. гимназије до Кара-Ђорђеве улице, и на тај начин спојити улице које носе имена две најзнатније историјске личности: Душана и Кара-Ђорђа, а да се име дубровачке улице због свога значаја не би избрисало одборска је конФеренција сагласила се у томе да би део дубровачке улице од Душанопе ка Дунаву гребало да задржи своје старо име, пошто и иначе ова два дела сачињавају готово две одвојене улице, које су до сада имале један заједничкл назив. Моли одбор да реши усваја ли ово мишљење конферениије, да се име Краља Петра I. да дубровачкој улици од Душанове до Кара-Ђорђеве, а да се другом делу дубровачке удице од Душанове ка Дунаву задржи стари назив. По саслушању тога и после потребног обавештавања, одбор је једногласно решио : Г Да се за успомену на Крунисање Ње^ говог Величанства Краља Петра I. садашњој Дубровачкој улици и то почев од Душанове ка Кнез Михаиловој улици промени досадашњи назив „Дубровачка улица" и да се од сада зове улица ,,Крал>а Петра I.'- с тим да се ова улица продужи просецањем и даље поред зграде I. беог. гимназиЈе п митрополије и тиме веже КараЂорђеву и Душанову улицу. Да део Дубровачке улице од Душанове ка Дунаву задржи и даље свеј стари , ,-назив ,,Дубровачка улица". Рад општинског одбора ВАНРЕДНИСАСТАНАК 15. септембра 1904. год. СРЕДА. Председавао председник београдске општине г. Коста Д. Главинић. Од одборника били су : г. г. Д. Л. Сими1>, Ж. Бугарчи!., Мар. Трифковић, М. Мили1>евић, Мих. Рувидић, В. Н. Вуловић, Др. М В. Смиљанић, С. Азријел, Р. Драговић, М. Петронијевић, Тодор Пејчић, Аца Н. 3. Поповић, Милан Марковић, Урош Благојевић, Стеван Максимовић, Др. Марко '1'. Леко, Др. Е. Михел, Марко Петровић, Т. Цинцар-Јанковић, С. Ј. Константиновић, М. X. Поповић, Ђока А. ДимитриЈевић. Деловођа. Ђорђе Ј. Јанковић. I Прочитан је записник одлука седница од 31. пр. мес. и ирнмљен без пзмена.

II. Прочитан је записннк одлука седнице од 6. ов. мес. и примљен без измена. III. Одборник г. Тома Цинцар Јанковић наводи, да се од извесног времена воде сувише кратки записници; да би у записнике одборских одлука требало узимати у изводу и говоре појединих одборника, да би се из њих могли видети мотиви, који поједине одборнике нагоне да дају свој глас за овако или онако решење извесног питања. Опширни записници имају дејства и на саму публику, да она види да се нешто ради, а имају дејства и на сам одбор, јер дају одборској седници више живости. Мора се признати да је у последње време завладало у општини неко мртвило, у сваком раду. Наводи за пример чишћење улица. Улице су нечисте до зла Бога. Треба само видети каква нечистоћа влада у улицама око железничке станице, а ни одбор ни суд не раде нишга да из ове таме изађе и да нешто ураде, да се то нитање о чишћењу улица једном реши. Моли представништво, да нареди, да се улице бар уредно поливају. Одборник г. Живан Бугарчић такође наводи, да би требало обратити велику пажњу на чишћење улица, јер је то од великог утицаја по здравље грађана. Наводи за нример нечистоће по улицама палилулски крај. Код саме основне палилулске школе од Илића куће до школске капије налази се један клинаст простор некалдрмисан, а с обе његове стране ностоји калдрма. На томе некалдрмисаиом простору прави се велика прашина и разноси свуд по околини. Вели, да је неколико пута питао у оншт. грађевинском одељењу кад ће се овај део калдрмисати или бар насути и увек му је даван одговор данас сутра, па то ни до данас није учињено. Председник изјављује, да за нечистоћу по улицама у носледње време треба тражити узрока у томе, што је услед ветра ових дана растурено лишће од зеленила којим су декорисане улице, и што се због отклањања декорација није могло да стигне да се улице одрже у тако доброј чистоћи. Што се нак тиче одржавања чистоће у улицама у онште, треба пмати на уму, да се мора радити у границама одобрених кредита буџетских за ову цељ, а иосле тога и оскудицу у води, која је услед суше летошњих дана велика. Улице се не могу чистити, нре но што

дало кралЈевБство ми, сб лшбми и сб всомб бавдином свом и шо си има оу градоу и оу бансгћ (?) дв"ћ нив-ћ и вод"ћпнца сб лК)дбми, по ливадами (?) и сб селиодемБ еже моу естБ далБ Хре (лБ) Робово, сб всћми правинами и сб *коупеничиемБ и сб всћему т ,г ћмБ Ш.0 си има оу градоу и оу поли". Затим наређује да Рудл има права уживати ово имање до смрти, а по његовој смрти све има припасти Хиландару. Затим је ослободио Рудла и његове људе свих дација и работа краљу и држави. 3 Круписавши се царском круном (на ускрс 1346 године) и назвавши се царем Срба и Грка, Стеван се Душан стаде показивати још паклоњепији према светогорским манастирима, а особито према Хиландару. У јесен 1347 године походи Душан Свету Гору и тада обиђе сву Свету Гор? и обдари многе манастире правим царским даровима: златним и сребрним сасудима и свештеничким одеждама, али 3 Флорин., Аеонскје актм, 68—9.

је тада нарочиту пажњу поклонио Хиландару, славној задужбини својих предака. Том приликом он је написао неколико повеља Хиландару, потврђујући у њима прилоге својих предака и прилажући знатне прилоге и од сво^е стране. Споменућемо их све, за које знамо, редом. Вудући у Светој Гори, замоле га хиландарски игуман и хиландарска браћа да им купи неко место у Светој Гори на Превлаци које се звало Ливада. Душан им учини по вољи, купи то место и приложи га Хиландару заједно са црквом св. Николе која је била на њему. 4 (Наставиће ее)

4 Моп. 5егћ. 126—127.