Београдске општинске новине

Број 46.

— 2 —

Година XXII.

тим чланом уговора, односно док друштво не поступи у свему по раније учињеним му примедбама актом суда од 24. априла 1904. год. ОТПр. 160. и по ^примедбама које је комисија на исту пругу учинила 18. ов. м. Актом својим од 23. ов. м. ОТВр. 389. Суд је општински према друштву извршио ову одборску одлуку, известивши уједно и Управу Београда о томе с молбом, да Управа, ако дрргатво не поступи по позиву Суда, поступи према њему ио закону као надлежна да се стара о личној и имовној безбедности у Београду. Да је општина у праву што је овако према друштву поступила, доказ је сам тај факт, пгго је друштво, чим му је саобраћај забрањен, отпочело радове на отклањању неисправности на овим пругама, које радове и данас врши. Изложивши предње, како би се јасно видело у чему је ствар, Суд општине београдске нада се, Госнодине Уредниче, да ћете ово одштампати у Вашем цењеном листу ради уверења београиских грађана о неистиности навода Безименог друштва трамваји града Београда, изнесених у његовим нотипама пуштеним у неким престоничким листовима и у његовим објавама истакнутим по трамвајима који раде. Од Суда београдске општине 30. октобра ОТБр. 401. Београд.

Рад на канализгциЈи Београда III. Одбору оиштине београдске, (6) Стручном одбору часг је поднети општинском одбору извештај о раду у току месеца јула т. г. Редовних саотанака имао је одбор девет и на њима је претресао поједина питања, која се односе на израду пројекта и прикупљања, потребних података. У одсеку рађени су ови послови: 1.) Довршено је пројектовање мреже канала како за горњи дунавски слив, тако и за горњи савски слив. 2.) Утврђења је траса главног канала за оба доња слива као и мрежа канала за доњи савски слив. 3.) Рађен је упоредни пројекат за из весне делове горњег дунавског слива као и уноредни пројекат да се горњи савски слив пребаци у горњи дунавски слив, без великог тупела. 4.) Приступљено је изради уздужних профила за већ утврђену мрежу канала. 5.) Израђен је прегледан план Београда и његове околине у размери 1: 10.000. 6.) Довршено је снимање попречних профила на Дунаву и отпочето је снимање попрсчних профила Саве од железничког моста на ниже идући ка граду. 7 ) Продужено је бушење рупа ради испитивања подземља и до краја месеца избушено је свега 73 рупе. 8.) Мерене су дубине подрума \ главнијим улицама ради определења нивелете за канале. 9.) Извршена је друга коректура плана Београда у размери: 1: 4000, који израђује каргографско друштво у Келну. Од особља одсуствовао је по одобрењу стручног одбора подинжињер 6 дана и један инжињер је боловао 4^2 дана. Према напредовању рада на изради генералног пројекта за каналисање Београда, стручни се одбор нада да ће се

у првој половини септебмра моћи тај пројекат довршити заједно са генералним предрачуном, тако да се крајем септембра могу поднети и пројект и предрачун на преглед експертама и Министарству Грађевина. Услед тога што јо тешко наћи искусније инжињере, који би се ангажовали за израду пројеката за пристаништа, као што је то буџетом предвиђено, сгручније одбор ограничио рад на томе питању само на прикупљање потребних података и чим се у главном изврши генерални пројекат за каналисање приступиће се изради пројекга за пристаниште. У нрилогу част је стручном одбору послати мотовисане одговоре и на остала питања, која се односе наизрадупројекта за каналисање Београда. 7. — VIII. — 1904 г. Београд Председник стручног одбора Н. И. Стаменковић Прилог извештају о раду сшручног одбора у току месеца јула тек. год. УШ. Утврдити вододелницу између канала савског и дунавског слива. Питање о најповољнијој вододелници између канала савског и дунавсквг слива истиче се као важно стога, што се према програму и канали савског слива морају изливати у Дунав. У колико се више постигне да се од природног савеког слива узме што већа површина у непосредан слив дунавских канала у толико ће бити мањи издаци за спровођење канала савског слива на дунавску страну али се с друге стране могу знатно повећати издаци за дунавске канале. • Смањивање повргаине савског слива може бити само у горњој зони тога слива, стога и регаење питања о вододелни ци зависи поред осталог поглавито и од тога на који ће се начин спровести канали савског слива у дунавски. Од разних начина за то спровођење стручни одбор зауставио се на два као најпробитачнија а то су: 1.) Да се канали горње зоне савског слива тунелом испод Веограда спроведу у главни канал горње зоне дунавског слива. 2.) Да се главни канал горње зоне савског слива спроведе кроз тврђаву глани канал горње зоне дунавског слива. Ако се изабере прво решење онда у гдавноме неће бити потребно одступати при избору вододелнице од природне вододелнице што више на савску страну. Проучивши и то питање стручни је одбор закључио: 1.) Да се раде два алтернативна пројекта у погледу спровођења савских ка нала у Дунав и то један са тунелом а други без тунела са главним каналом кроз тврђаву. 2.) При снровођењу тунелом треба у главном држати се природне вододелнице, а само онамо где пеће бити потребни знатно већи из 1аци, захватити ноједине делове природног савског слива и пребацити их у дунавски. 3.) Нри спровођењу кроз град треба тежити да се већи део нриродног савског слива обухвати у дунавски слив. IX. Изабрати висину за ниво воде канала у почетку тунела. Ако се спровођење канала горњег савског слива у горњи дунавски слив из-

вргаи тунелом, онда је потребно гунел спустити што ниже како би површина доњег савског слива остала што мања. До које се висипе коте може тунел спустили зависи у првом реду од висинске коте највеће воде у Дунаву, за тим од положаја, који се буде изабрао за траеу тунела, од облика попречног пресека од његове дужине и пада и удаљености његове од ушКа у Дунав. Како је највећа вода у Дупаву на коти 74.20 то кад се веће поузданости ради, та висина повећа још за 30 см. онда се може узети, да се тиме довољно посгарало за евентуално издизање нивоа воде у Дунаву изнад до сада познате највеће воде. Према томе стручни одбор усвојио је: 1) Да се тунел мора тако пројекто вати како ће вода из њега моћи слободно отицати у Дунав а при највећој води до дна тунела не буде дакле испод 74.50. 2.) Да би се пак могла обухватити и у тунел одвести вода са што веће поврпшне савског слива, не би требало висинску коту нивоа воде канала у почетку тунела узети већу од 77.50. X. Обележити границу између горњих сливова (зона) са дунавске и савске стране. Програмом (тачка 8) условљено је, да се одвојено каналишу они делови из којих се може вода одводити гравитацијом, а одвојено они делови где се то не може постићи. Тај услов погекао је с тога гато је топографски положај Београда такав, да се извесне површине вароши налазе толико ниско, да су или испод нивоа највеће воде у Сави и Дунаву или се незнатно издижу изнад тога нивоа, докле је већи део вароши на гребену и падинама издигнут за више десетина метера изнад највеће воде у поменутим рекама. Са тога већег дела може дакле вода отицати природним падом (гравитацијом) и при највећој води, а са оног ниског дела мора се вода из канала вештачки избацивати. Како пак такво вегагачко избацивање воде из канала захгева сталан издатак, који је у толико већи, у колико је већа површина са које канали примају воду, то треба тежити да површина тога доњег дела буде што мања, дакле да граница између горњег и доњег слива дође што ниже. Висинска кота највеће воде у Дунаву је 74 - 20 а у Сави је 74'34, или кад се веће поузданости ради предпостави да се ниво највеће воде може издићи још за 30 сш. онда би одговарајуће коге биле 74-50 и 74'64. С обзиром на то да канали морају доћи испод површине улице просечно за 2,5 т. као н да морају имати толики пад, да из њих може вода слободно истицати и при наЈвећој води, онда би се у горњи слив могле узети све оне улице, који су изнад коте 78*50.. Са дунавске стране може се та граница сразмерно лако постили, међутим са савске стране правци и падови улица такви су, да је тегако повући пробигачну границу између горњег и доњег слива, него се морају многе улице узети у доњи слив, ма да имају знатно већу висину од 78'50. Проучивши и то питање етручни одбор је усвојио : 1). Да граница између горњег и доњег дунавског слива иде од градске Видин-