Београдске општинске новине

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Заид де^аж- •афј.имеф _<а*оапли* Шрсиш ЈГмстсшли^ и> хаммл>р «*жо

сами казују, то сам их остављао обично без коментара. Сви цитати су потпуно тачни. Објавио сам само онда податке ако сам их имао личноу рукама. По причању или чувењу нисам се руководио. Према овоме сваки читалац имаће верну преставу досадањих радова. Сем овога упутио сам у којим се књигама, чланцима, расправама налазе стручна мишљења по заинтересованом питању. Можда би могао који строжији критичар да примети како чланци нису писани хронолошким редом. Када се забележе речи г. проф. инж. АндоновиНа, из експертизе о Катастру О, Б., који у своме закључку пише: „да би се хаос у Катастарском одељењу расчистио" , онда је одмах јасно да је чак било и немогуће другаче писати. Међутим, ја ћу на крају својих чланака дати Садржај Који ће тачно означити ред по коме треба пасусе свих регистрованих чланака сложити, Добар техничар, пошто сам дао и више прилога за извесне делове, умеће и сам по реду да чита. Како се већ више година занимам искључиво кат. питЗњима (и као инжињер који је дипломирао Геодезују) то, после агилног рада у Геом.

Удружењу (уређивање Геом. Гласника и нарочито Календара Геом. Гласника), а сада као преставник клуба геодеских инжињера, позван сам да се заложим како би се питање Катастра Престонице једном већ решило. Стога сам се подухватио овог незахвалог посла, и ако ћу се, можда, извесним, садањим или бившим, факторима замерити. Али, ипак „стојим на биљези". Иначе, сваки мислени техничар, који ради на добру Београда, и уздизању наше струке на достојну висину, до сада се, као што се види, похвално изразио. Сем овога сматрам да је нама, млађим људима, света дужност да искоренимо сву рђаву праксу, која је била, у неколико, у нашој струци одомаћена. Остарели, преживели, тј. бивши шефови, некадањи преставници, добри или рђави, нека не подгревају пропале идеје, које се у пракси рђавим показале. Нарочито нека се не побуђују једино ради својих личних интереса т.ј. да би покушали да обнове свој положај, јер су такве ствари увек провидне. Нека се држе администрације, зашта се одређују, и где ће нам, веровно, још по нешто и добро дати. Ми се иначе скупљамо под заставу са познатом девизом: Рад на научној' основи; Практичне и факЏичж азалифика-

ције (нарочишо шефа) 1 ) И особље материјално осигурано. И као што у Београду чувена турска калдрма није могла да послужи као носач за асфалт, исто тако неуспела основа у Катастру О. Б. не може се употребити за савремен успех у Катастру О. Б. (Ово тврди и само особље). Докле се зло не излечи добро неће напредовати. Стога сам, скоро увек пледирао, да се угаси досадања организација рада, која није на научној основи, јер при чкиљавим њеним успесима: Београд је још увек без Катастра .< На нама је (геометрима, геодетама, геодеским инжињерима) да ово и изведемо. Ма да знамо да је доба сваке пропаганде врло тешко, ипак морамо, као позвани борци, да се ангажујемо: да Београд има свога КатасШра / Ми своје чинимо, стручно и одважно, колико год можемо и умемо, макар ово и не ласкало извесним, бившим величинама (како смо обавештени). На надлежнима је да кажу своју реч, јер Београђани одавна очекују Катастар! Београд, 1928. 1п§. М. X. Видојковић ') Иначе, ако нас у овоме случају првенствено тиче Катастао О. Б;; онда место шефа могао би исто тако да врши дужност и који нестручан — кмет!