Београдске општинске новине

Страга 8

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Бр.

Даље се морала довршити монтажа котлова назидати још један димњак пошто је постојећи био мали, а за снабдевање ложионице и турбине водом морала се водна станица на Дунаву проширити, пошто је то постројење било недовољно за целу Централу, овако проширену снабде водом. — Како је одводни канал за воду из Цен трале био мали морали су се направити и нови вдводни канали способни за целокупну огромну иоличину 80.000 литара воде за минут одвода из Централе. Сви ови радови морали су се извести тако да рад Централе не буде прекидан, а то је и постигнуто. Најтежи посао — измена крова нзд мишинском двораном — изведен је добро збсг повољног решења, да се цела машинска дворана покрије привременим дрвеним кровом а аспод овога, не само да је скинута стара и монтирана нова кровна конструкција већ је учињено и делимично дозиђивање Централе као појачање зида над разводном таблом једним бетонским рамом. И Ако је рад у Централи под оваквим околностима био веома отежан ипак се рад у Централи никако није прекидао, снабдевање струјом било је потпуно правилно, а осим тога се радило на олакшању старих машира и изради темеља за нову турбину и изради канала за кабловски вод. Одмах после постављања нове кровне конетрукције, монтирана је дизалица, помоћу које је извршена монтажа турбине која је отпочета крајем децембра 1927. год. У исто време када су у Централи вршени ови радови, извођени су ван ње и у ложионици сви радови који су, како је напред изложено, били иеопходни због постављања нове турбине. У ложионици је уклоњено 5 комада старих котлова сист. „Бајли Мато" и на њихово место отпочета монтажа нових котлова „Бабкок Вилкокс". Сама ложионица је дозидана и проширена у колико је то место дозвољавало и израђен је нови канал за топле гасове. Поред ложионице подигнут је нов димњак 85 мет. висине. За снабдевање ложионице и Централе водом проширена је водна станица иа Дунаву, постављена је једна центрифугална црпка укупне снаге 320 Кс., за 50 м 3 — 50. литара воде у минути — а за довод воде постављен је још један вод цеви од 600 мм. пречника укупне дужине 1000 метара. Сви горе наведени радови осим димњака који су израдили специјални зидари фирме „Кустодис" и осим монтаже гвоздене кровне конструкције и дизалице који су извели монтери фирме ВагнерБиро Беч са нашом помоћном радном снагом. рађени су у режији са нашом радном снигом. б.) радови на мрежи за осветлење. Упоредо са радовима у Централи радило се и на мрежи која се у првом реду имала припремити да прими и разведе целокупно оптерећење појачане централе и повећане производње, а затим се услед радова на калдрмисању улица морала у свим тим улицама, мрежа или преместити, потпуно обновити и изводити у каблу, што је од највеће користи, пошто је кабловска мрежа најсигурнија и најрентабилнија за развод електричне струје. Уношењем нових трансформатора у мрежи око 1500 Вв. повећана је сигурност развода ел. енергије и појачано осветлеље у крајевим где је бало слабо услед преоптерећености трансформатора. Увођењем још већег броја подстаница за аутоматским прекидачима који имају задатак да у случају преоптерећења мреже или дефектна на н»ој сами прекидају струју и тиме штите тансформаторе и остале делове мреже. Мрежа је оспо-

собљена да потпуно одговори овим условима једне модерне разводне мреже. Овде се мора нагласита и то, да е при целокупном раду на мрежи вођено о томе рачуна, да ће се доцније, или при подизању нове електричне цеатрале или независно од тога, прећи са садашњег напона од 2100|206|100 волти 42 периоде на нормални напон од 3000Ј380Ј220 волти. 50 периода, због тога су трансформатори, сви апарати као и каблови и остали материјал који долазе у питање наручивани за нормални напон с тим, да се сада употребљавају при садашњем напонЈ. На тај начин се припрема прелаз на нормални напон и број периода, због чега ће и доцније, када се прелаз буде извршио, цео по сао бити не само мањи већ и рентабилнији. Исто тако вођено је рачуна и о томе, да ће при даљем развијању Београда и повећању оптерећења напон и од 3000 волти за најудаљеније тачке бити кедовољан, те су наручени каблови са 10.000 волги који су у 1928 год. и постављени. На израдч и усавршавању уличног осветлења појачао са 800 сијалица од којих је 180великих а остале мале. Рађено је по утврђеном програму, да се све главније улице осветле великим арматурама постављеним више средине улице, а да се у мглим улицама поставе мале сијалице на стубу. Да би се у целој вароши равномерно палило и гасило улично осветлење, набачљене су нарочито разводне табле са аутоматским прекид&чима и часовником за регулисање, са којима апарати у исто време пале и гасе ул. освеглење Ове су табле монтиране у 1928, год. Осим нових радова рађено је стално на преуређењу мреже, где се уносила сва потребна појачања линија на местима где су се линије према оптерећењу показале слабе тако да је крајем 1928, год. мрежа високог и ниског напоне и механички и електрични осим минималних изузетака у свему одговарала захтевима једне модерне мреже: То се видело и по томе што су губитци елек. енергије у мрежи сведене од 19% на ис 10д 12% што потпуно одговара техничким захтевима. Врло велики рад изведен је на давању нових веза за нове претплатнике, којих је у 1926. год. год. дато 4500, у 1927, год. 5300, Нарочита пажња обраћена је Одсеку Лабора торије за струјомере од чијег правилног функционисања зависи искоришчења ел. енергије при продаји претплатницима. Услед недостатка стру јомера, Београд је располаго са 10,000 претпатника који су струју трошили паушално без струјомера, а то је било у 1927. год. Скоро половина свих претплатника. Колико је то губитак за Централу био лако се може схватити и разумети пошто је један велики део тих прегплатника ра сипнички трошио струју и тада када му није била потребна осим тога велики део претплатника је употребљаво веће сијалице него што јс пријавио н плаћао. Услед огромног броја тих претплатника није се могла ни водити брза и потпуна контрола, а то је чивило да се врло велика количина ел. енергије није могла наплатити в^ћ се појављивала као губитак. Осим овога велики број струјомера намештених од претплатника био је или дефектан или тако старог система, да су и због тога губитци били веома велики. Задатак је био : набавити одмах струјомере. прво за постављање код паушалних претплатника, затим код претплатника чији су струјомери у дефекту, а док нови струјомери не буду постављени извршити контролу старих и поправити их колико је могуће. Ово је одмах извршено. Расписана је лицитација за 15.500 комада струјомера, који су и наручени код фирме Крињак из Прага. Преуређене су радионице за преглед и оправку струјомера, тако да се данас у Лабораторији може од једном

прегледати око 250 комада струјомера, а у овако преуређеним радионицама и посао је могао уснешније бити извршен, што се види и по резултату. Док је у год. 1926, скинуто и намештено укупно 3050 комада струјомера, а у год. 1927. скинуто и намештено је укупно 8010 комада, од ових је, рачуна се, један део био приватна својина прет платника а у 928. год. до 1. новембра овај број се пење на 16100 комадч од којих је нових струјомера било 8300 комада. Осим ових послова кроз Одсек ЛаборЕторије пролазиле су све пријаве за осветлење, одсек је преко својих органа вршио не само читања и контролисања струјомера већ и давање струје за станове и вршио ову предходну адмннистрацију за претплату на осветлење, те се на тај начин развио у Одсек велике важности од чијег је тачног функционисања зависио правилан рад рачуноводства и наплат* ■ светлења. Још у једном правц / рађано је интензивно на побољшању система ко;.исности искоришћења централе. Обраћена је нар ита пажња и најстрожије се вршила контрола инсталација које су се имале прикључити на мрежу, а то због тога што један врло ве. шки део губутка ел. енергије у мрежи произилази услед рђ*ве инстелације по становима. Пооштреним прописима и строгом и стручном контролом постигнуто је да инсталације које се ирикључе заиста и одговарају прописима у сваком погледу. Свака пријављена инстелација, а таквих је било у 1926. год. од августа до децембра 3500. у 1927. г. 5300 а у 1928. год. 600, детаљно је премерена и прегледана и за њу израђена инсталација и веза до струјомера, пошто тај посао изводи Управа, а осим тога посла може са лако оценити када сд поред горе наведених бројева узме и то у обзир, да се инстелација једног стана састоји из више постројења са једном или више сијаличних места. Поред овог посла на новим инсталацијама рађено је и на ревизији старих инсталациЈа, где је у колико је то било могуће од сопственика тражено да преправке изврше. Инстелациони одсек који. је све ове радове вршио, израђивао је и одржавао у реду све инстелације но општинским зградама, а број инсталираних сијаличних места у 1926 год. износи 553, у 1927. год 2166 а у 1928 год. 1715. Трамваји По утврђеном плану у току зиме 1926—27 г отпочело се у пролеће 1928. год са радовима на поправљању и основи трамвајских шина а упоредно са радовима Техничке Управе на калдрмисању улица. Сви радови извођени су у режији сопственом радном снагом, која је била спремана специјално за овакве послове Радило се преко целе године крајње убрзаним темпом дању ноћу., пошто не само да су се пруге морале што пре израдити ради успостаљања саобраћаја, а тиме и побољшања прихода, већ се и на то морала обратити пажња, да радови Управе Трамваја и Осветлења не задрже или омету радове Техничке. Управе, што је постигнуто у пуној мнри. Изведени су ови радови: 1.) Дупли колосек Узун Мирковој ул. и рекокструисан једаи део пруге на каменој подлози укупно 242 мет. 2.) Повратни круг око споменика и реконструкција колосека пред Позориштем, све на бетонској подлози. Укупно 510 мет. Израдом овог круга отклоњена је пруга у Кнез Михаиловој ул. 2.) Колосек у Макензијевој уз, на асфалтном слоју, дужина 837 мет. 4.( Дупли колосек на Теразијама и Коларчевој ул. на асфалтиом слоју 745 мет, 5.) Колосек у Котаниђевој ул. на асфалтном слоју 232 мет. (Наставак у идућем броју).

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА — Администрација Узун Миркова бр. 1. — Уредник: Б. Оканов ић, кмет правник тел. 23-94, Бранкова 2. Штампарија „Раденковић" — Беогрвд, Космајска 53. Тел. 5-65.