Београдске општинске новине

Број 3.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 3.

19) Јосиф К. Стојановић (радикал) 20) Михаило Доловачки (радикал) 21) Милан Ст. Цветковић (радикал) 22) Михаило Петровић (радикал) 23) Петар Мартиновић (радикал) 24) Драгиша Ђ. Леовац (радикал) 25) Светозар Р. Церовић (радикал) 26) Јеленко Павловић (радикал) 27) Душан Стајић (радикал) 28) Крста Гиновић (радикал) 29) Миле Трпковић (радикал) 30) Јован Гавриловић (радикал) 31) Љуба М. Давидовић (демократа) 32) Д-р Војислав Маринковић (демократа) 33) Д-р Драгољуб Аранђеловић (незав. радикал) 34) Тома Раденковић (демократа) 35) Бранко Поповић (демократа) 36) Душан И. Божић (републиканац) 37) Драгиша Матејић (демократа) 38) Драгољуб Боркановић (демократа) 39) Д-р Владимир Гарашанин (напредњак) 40) Радивоје Туцаковић (демократа) 4!) Моша Ј. Алкалај (демократа) 42) Милан Гројић (комуниста) 43; Михаило Тодоровић (комуниста) 44) Лазар Петровић (комуншла) 45) Таса Милојевић (социјалиста) Према овоме у општинску управу ушли су • а) са листе Радикалне Странке сви часници и тридесет одборника. б) са листе Грзђанског Блока само једанаест одборника : Љуба М. Давидовић, Д-р Војислав Маринковић, Д-р Драгољуб Аранђеловић, Тома Раденковић, Бранко Поповић, Душан Божић, Драгиша Матејић, Драгољуб Боркановић, Д-р Владимир Гарашанин, Радивоје Туцаковић и Моша Алкалај. в) са листе Независних Радника само три одборника: МиданЈГројић, Михаило Тодоровић и Лазар Петровић. г) са листе социјалистичке једино Таса Милојевић. д) са листе Српске Странке није ушао ниједан одборник, пошто листа није добила изборни количник. Против ових избора жалили су се Државном Савету Светолик Гребенац адвокат и Милутин Пеливановић судија. Државни Савет својим решењем Бр. 9861 од 14. септембра 1923. г. оснажио је изборе, а жалбе одбацио Решење у целини гласи 1 ): „По жалбама Светолика М. Гребенца, Милутина Пеливановића, судије Првостепеног Суда и осталих на избор општинских часника за варош Београд, који је извршен19. августа 1923. год., Државн,-, Савет у I. Оделењу расмотрио је сва акта овога предмета па је нашао следеће: Навод жалиоца г. Пеливановића да Одбор Општине Града Београда при избору чланова б^рачких одбора за поједина гласачка места није поступио по чл. 52. в. Закона о Општинама и исге одредио коцком не може се узети у обзир са разлога, што Одбор Општине Града Београда има 45 одборника — чл. 70. Закона о општинама, — док је гласачких места за овај избор било 24. Па како по чл. 52. Зак. о Општинама. за свако гласачко место треба изабрати коцком по два одборника и заменика за чланове, то да би се могло по поменутом чл. 52. в. поступити, требало би имати 48 одборника. Према оваквом стању одбор је био у немогућности да овај избор изврши коцком из своје средине, већ је то извршио избором у седници општинског одбора, који је представник свих политичких група, које су биле заступљене у одбору. Поред свега овог, као разлог да је захтев за поништај овог избора неуместан, има послужити '>) Архива општинска А5р. 26.052 од 25. септембра 1923. год.

и факат да неизвршење ове формалности није оогло имати утицаја на резултат избора извршених тајним гласањем, јер је велика разлика у броју куглица, који је добила листа кандидата, против чијег је избора жалба поднета, као и тај разлог што је записницима свију гласачких места утврђено да није било ни једне неправилности у изборном раду. Не може се узети у обзир ни навод г. Гребенца, да се Суд Општине Града Београда, при састављању азбучног списка, није држао наређења става II. чл. 1. зак. о бирачким списковима, по коме ће први азбучни списак имати за основу онај списак, по коме су извршени избори народних посланика за Уставотворну Скупштину, док је Општински Суд узео за основу азбучни списак по коме су вршени опшгински избори 1920. године, По чл. 26. Закона о општинаа а свакоме је допуштено тражити исправку азбучног списка, о чему Општински Суд доноси решење и по чл. 27. в, Закона о Општинама спроводи га надле-жном Првостепеном Суду на оцену и решење. По чл. 27. Закона о Општинама одлука Првостепеног Суда по овим решењима извршна је, те је Државни Савет ненадлежан да се упушта у оцену правилности азбучнихј-спискова. Са изложеног а на основу чл. 170. Закона о Општинама I оделење Државног Савета решава, да се ове жалбе одбаце као неумесне а избори извршени на дан 19. августа тек. год одобре као на закону основани." XIX. 22. августа 1923. г. одржана је одборска седница под председништвом вршиоца дужности председника Боре Пајевића, на којој је извршена заклетва нове општинске управе. После извршене заклетве нови председник општине Михаило Марјановић дао је следећу изјаву: „Господо одборници! Изабрани вољом београдских грађана, на збору од 19. августа, саобразно законским прописима, примам дужност Председника Београдске Општине. Примајући ту дужност нека ми је допуштено да укратко изнесем општинске послове, које ће општинска управа са одбором под мојим председништвом решавати и изводити. Ти су послови ови: Реорганизација општинске администрације у вези са осигурањем социјалног положаја свих општинских службеника и посленика као и њи хових породица за случај њихове смрти. Доношење специјалног закона за београдску општину као престоничку. Дефинитивно решење, што је могоће скорије, Генералног Плана за уређење Београда у вези са доношењем новог Грађевинског Закона заварош Београд. Њихово увођење у живот у сврси модерног уређења Београда и околине, у погледу здравственом, техничком, саобраћајном и естетичком Завођење разумне штедње и санирање општинских финансија у сврси подизања кредитне способности општине ради стварања средстава за извршење многобројних општинских радова, приступајући томе извођењу по реду прешности. Санирање здравствених прилика, увођење најстрожијег санитетског надзора као и прегледа животних намирница како у Београду, околини, тако и у оним местима, из којих се Београд снабдева, у циљу да Београд здраве и добре животне намирнице. Постепено завођење свих потребних санитетских установа за успешну борбу против заразних болести и изолацију оболелих особа. Завођење општинских амбуланти за све крајеве Београда и општинске апотеке за сиро-

машне грађане у сврси да грађани што пре дођу до лекарске помоћи и јевтинијих лекова. Изградња народних купатила за све крајеве вароши, подизање зграда за дечије клинике, заводе за исхрану одојчади, дечија склоништа, диспансере, болнице, санаторијуме и остале сличне установе јавне хигијене и санитета. Реформа система одржавања чистоће у вароши. Проширење општинског водовода по утврђеном генералном плану. Појачање Електричне Централе, преустројство разводне мреже за осветлење, проширење мреже трамвајског саобраћаја. Довршење варошке канализације. Уређење паркова, скверова и дечијих игралишта. Изградња и уређење пијаца: централне и локалних за све крајеве Београда Довршење варошког катастра у вези са доношењем закона о катастру. Кзвдрмисање и оправка варошких улица и довођење у ред приступних друмова. Питање калдрмисања Београда је један од најтежих проблема, који ће општинска управа имати да решава. Он је нарочито тежак с обзиром на велику пространост града, малу густину насељености, огромну количину лотребног материјала за тај посао. С тога ће ово бити предмет нарочите бриге општинске управе, која ће имати у виду у 5 ајамност интереса центра и периферије. Боље и рационалније искоришћавање обале Саве и Дунава до могућности за дефинитивно утврђивање ових, изградњу пристаништа, кејова и антрпота. Подизање општинског дома, школских зграда и оних з^ санитетске и остале општинске потребе као и зграде за социјалне и културне потребе Београда. По питању сузбијања скупоће најглазнијих намирница општинска управа налазида је њена ин тервенција потребна. Исто тако општинска управа налази да јепо требна њена интервенција и у грађењу малих, хигијенских и јевтиних станова. У извођењу свих, напред побројаних, послова ићи ће се систематски по реду прешности, истичући у први ред здравствене потребе грађана, извршујући објекте и заводећи установе, које ће општини доносити приносе ради повећања кредитне способности општине и извођење нових објеката и установа. Налазећи, да Београд као престоница и град, који заузима у сваком погледу један специјално важан положај, а располаже тако скромним средствима, има да буде и предмет нарочитог старања добро смишљене политике Краљевске Владе, општинска ће управа настојавати код Краљевске Владе да се та политика и оствари. Господо одборници, Општинска управа свесна је да ће у извођењу овога програма наилазити на огромне тешкоће. Али ће она уложити све своје снаге да исте савлада, очекујући потпору I искрену сарадњу општинског одбора, а она ће у своме раду имати на уму интересе целога Београда, свих крајева и свих београдских грађана". Затим је одборник Љуба М. Давидовић дао у име Грађанског Блока ову изјаву: „Допустите ми, господо, у почетку свога говора једну искрену жељу за г. председника и његове помагаче. Ја бих желео да г. председник са оваком истом лакоћом изврши овај обилан програм, са каквом га је сасгавио и са каквом га је прочитао. Наравно, господо, да између тога двога има великих разлика. И г. председник и цео општински суд заједно за одбором треба да сматрају да смо ми, представници Грађанског Б 10ка, готови да у свима, али у свима паметним