Београдске општинске новине

Поштарина плаћена у готову ОПШТИНСКЕНОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Год. XXXIII

Београд, 1 маја

1929

Број 6

Годишња претплата . На пола године , . . За три месеца . . .

. 100.50.— 25.—

дин. дин. дин.

Излази двапут месечно

Претплату слати упутницом администрацији: Таксени Одсек О. Г. Б. Узун Миркова улица број 1.

О-г Лаза М. Костић Попис становништва Веограда

За овај први попис Београда употребљени су у циљу извођења, популарисања и успеха истог најмодернији проналасци науке. Тако је г. Бг. Лаза М. Костић, проф. Универзитета, стручни члан комисије за овај попис, одржао 15. априла у 11. часова у ноћи преко ради-а предавање о попису, предавање, које се слушало широм наше земље. Како је ово први пут у Европи да сеза једну овакву пропзганду употреби радио, и какоје предавање г. Костића леп докуменат за будућу историју Београда, то га „Општинске Новине" доносе у целости. Пописи становништва се врше већ вековима. За њих је знао и њих је обављао још и стари Рим. То пописивање, у ствари једно примитивно пребројавање, вршено је увек у војном или финансијском циљу. Зато су раније, у свим државама, пописивани само мушки пунолетни држављани и странци, а не и остали становници (жене, деца и т.д.). Па ипак, и такви „пописи" наилазили су на разне сметње и нису могли никад претендовати чак ни на приближну тачност. ГВих су ометали час они оздо, који су се бојали циљева пописа, час они озго којима је такође то пребројавање изгледало сумњиво и нелагодно. Позната је и пословична је постала изрека ових последњих: „Каква би ,нам све опасност претила кад би још и наше слуге почеле да нас броје !" У Србији је први попис људства извршен 1834. године, одмах после инкорпорисања шест нахија ранијој Кнежевини. Али то значи да 30 година од Карађорђевог Устанка а скоро 20 од Милошевог

није вршено уопште хма какво пребројавање житеља. Па и тај „попис" од 1834 простирао се само на „арачке и пореске главе", поред тога што је био сасвим рудиментаран. Доцније је било у Србији још много сличних пописа. Они су, мора се признати, бивали све боље организовани, и свим доцнијим резултатима могла се поклањати све већа вера у исправност и тачност. О потпуној тачности изнетих података није, међутим, могло бити речи све до краја XIX века. Тек пред крај тога века успело је да се у Србији изврше савремени пописи какве наука признаје, а остали културни свет изводи. Ти пописи су од 1890. вршени редовно сваке пете године, и то увек 31. децембра оних година чија се цифра завршава са бројем 5 или 0. Али, чисто комуналне, градске пописе становништва није вршила још никад ниједна варош Србије. Крајем 1906. и почетком 1907. године је Београдска Општина проводила попис зграда и станова, али попис становнпштва за свој рачун и по своме плану, она није никад изводила. Не може се рећи да то није било потребно чинити још раније, али је у сваком случају та потреба била мања него данас. Јер, до данашњег дана, прошло је више од осам година а да Београд није још ни једанпут извео биланс стања свога становништва. За нормално доба, размак тога времена је превелик. За садашњи напредак Београда, он је несхватљив.