Београдске општинске новине

Општинске Новине

Страна 3

Ет §ететс1ш1§, који је на западу већ свуда скоро завршен. Испочетка је сваки град био везан за зидине које су га^опкољавале; ван тих зидина била су само предграђа. Становници таквих предграђа нису могли уживати никаква права и привилегије грађана, а ова права и привилегије нису биле незнатне. Постепено су пристајали грађани да приме у своје друштво и житеље предграђа, али је то ишло с муком и с тешкоћама. Постојала је извесна врста суревњивости између грађана староседелаца и придошлица из предграђа. Сад немају градови скоро никакве привилегије над селима, и све мање постоје разлози за формално одвајање ужих градских територија од њихових предграђа. Зато се Београд нада да ће у своје крило што пре примити браћу из предграђа, у ствари са периферије. Али, пре него што би се то урадило треба знати колико тих лица има. Та територија се највише изменила од 1921. године, од дана последњег пописа, тако да су податци тога пописа апсолутно неупотребљиви. Али, и да су они најновијег датума, не би важили ништа. Јер, код државних пописа, никако се не одвајају поједини делови сеоских општина Код тих пописа се може дознати колико има становника на атару, на пример, Вишњичке општине, али се не може изДвојити становништво које стварно гравитира и припада Београду. Ето, да никаквих других разлога нема, један крупан разлог да се изведе попис Београда са околином. И кад би се кроз две године, као што се мисли, извео општи попис становништва у Држави, из њега се не би могло докучити колико има становника прави Београд, т. ј. Београд град и његова околина. Колико ће Београд имати становника, тешко је предвидети. Док неки мисле да он нема ни пуних 200.000, други цене да укупна сума домаша и до 350.000. Интересантно је овде изнети колико је Београд раније имао становника. У почетку слободног живота Србије, 1820 године, српски Београд, не рачунајући дакле град кога су држали Турци, бројио је свега око 5.000 душа. Тај је

број скоро стално растао. 1834 године Београд има 8 и по хиљада душа, 1846 године 14 и по хиљада, 1850 године 15 и по хиљада, 1854 године 16ипо, 1859 скоро 19.000, 1867 године скоро 25.000 1874. скоро 28.000, 1884- године 35.000, 1890. године 54.000, 1895 годиде 59.000, 1900. године 70.000, 1905. год. 78.000, 1910. године 90.000, а 1921. г. 112.000. Тај број као што се види, нагло и рапидно скаче. Београдско становништво расте скоро американском брзином. До 1921. број становника се четири пута подвостручио: око 1840. године, око 1860. године, око 1888. године и око 1907. године. Од 1907., кад је Београд имао приближно 80.000. становника, он се несумњиво подвостручио још једанпут. Раније, истина, нису житељи предграђа узимани у рачун, али раније тих житеља није уопште ни било, или их је било у сасвим незнатном броју. По моме мишљењу (кад би се тачан број знао, попис би био непотребан), Београд ће имати сад између 200 и 250 хиљада душа. То је број који Београд ставља у ред великих светских вароши. У сваком случају, Београд ће имати много више од једног и по процента, скоро два пуна процента целокупног становништва Краљевине С. X. С. (тај број се цени на 13 и по милиона становника). Београд данас врши први свој сопствени попис становништва од кад уопште постоји. Али то је једновремено и први комунални попис становништва изведен на модерној и научној основи у целој нашој земљи. Он је хронолошки први, али треба да буде први и по вредности. Позната је ствар да пописи становништва много' 5 боље и еигурније успевају код културних народа; што је један народ културнији, он све боље схвата значај статистике уопште и пописа становништва специално. На западу се ти пописи изводе са тачношћу и екзактношћу која запањује. Ту огрешкама не може бити ни речи. У нашој земљи, проћи ће још многе године и многи деценији док успемо да постигнемо једну такву екзактност, јер је наш народ, у великом делу, и неписмен и слабо свестан оних дужности које он врло често про-