Београдске општинске новине

Ошатгинске Новине

С^грв^на 19

НЕСЛУЖБЕНМ ДЕО О комуналном програму

Под утицајем разноликих чинилаца у развитку друштва и његових институција, данашње доба пружа слику извршене диференцијације села од вароши. Градско становништво је формирано на привредним, социјалним и културним основицама које су добиле своје устаљено обележје после дугих вековних судара у процесу историског развитка народа и држава. Појаве сукоба између данашњег села и града више су плод политичких трзавица, које иду каткад до пуне мржње једних противу других, у колико нису по среди социјално-привредни поводи дубље природе. Испољавање политичког утицаја једних или других на развијање својих преимућстава не мења у основи устаљену поделу на два типа историјске агломерације: село и варош. Према томе, даљи развитак градова кретао би се једним утрвеним историјским правцем, с том разликом, што би се њихово урбанско усавршавање прилагођавало духу новога времена и идејама новога човека и његовим развијенијим потребама у складу са захтевима века технике и хуманијег схватања делатности данашње друштвене јединке. Београд, у овом погледу, стоји пред већим и тежим задацима од осталих градова наше земље које су повољније околности историјскога развитка поштеделе крвавих прелома у непрекидности живота и рада. Отуда је и комунални програм Београда замршеније и замашније дело од свих осталих задаћа. Ушће Саве у Дунав, та прометна артерија Средње Европе, представљало је од најстаријих времена тешки и крвави ковитлац из кога је узлетала народна душа у својим исполинским напорима ка националној слободи и државној самосталности. И у колико му та вихоровита прошлост ставља на чело понос херојских подхвата и гордост великих стремљења ка свом виталном одржању, у толико му данашњица намеће веће задатке и замршенију дужност при-

лагођавања духу новога времена у наслону на своју блиставу прошлост. Данашња Општинска Управа на чело ! првих својих дужности ставила је попис становништва. Први извештај пописа, бројна констатација, изазива дивљење својим наглим скоком у упоређењу с разним етапама у развитку броја београдског становништва. Значи, студијом узрока који су деловали на овако замашни скок дошло би се до резултата који би резимирали оне историјске основице за развитак наше престонице који ће и у будућности бити одлучни за њезин развитак. Тиме би се, једновремено, дефинисао и програм даљег комуналног делања на многоструким правцима. Несумњиво је да склоп становништва представља чињеницу на коју се има ослањати будући комунални програм престонице. Данашња општинска управа по принципима науке сређује и ту врсту података који ће, поред утврђеног броја, пружити јасну слику формације друштвених класа и редова грађана проистеклих под извесним условима нашега развитка. Обухватити привредно-социјалне и културне интересе грађанстсва и ставити их на одговарајуће место у комуналној политици, значи дати правац једном одређеном раду заснованом на историјској истини развитка. Пример других народа, с јачом културном прошлоћу, довољно наговештава обзире у овоме правцу. Не узимајући за сада у расматрање развитак градова у Немачкој, у којој је под утицајем машине сав духовни живот претрпео пуно револуционисање увеличавајући снагу градских сталежа до пуне моћи, ни развитак градова у Француској који је од револуције добио замах другога типа, довољно је осврнути се на гигантски развитак градова у Енглеској да би се добила јасна слика и узрока који су изазвали развитак таквих размера и комуналних