Београдске општинске новине

Општинске Ножхиете - ■ Странгх 2.1 М. Мидисављевић Савремени начин гашења пожара

Употреба и стално повећавање потрошње лако запаљивих течности, које се употребљавају у аутомобилском промету, хемиској индустрији и њеним разноликим гранама производње; појачана употреба компромираних гасова у занатима и индустрији; све веће искоришћавање електрицитета у газдинству, радиности, индустрији, промету и трговини чини да се број пожара и величина штете причињена пожарима непрекидно повећава и у варошима и на селу, Опасност по имовину и живот грађанства бива све већа и ватрогасним одесењима се посгављају нови, много озбиљнији послови, које они са раиијим, простим средствима за гашење нису у стању да савладају. Ако пожарници хоће да и даље буду способни за рад, за постигнуће циља ради кога су и установљени, морају своје инструменте за уништење ватре и за заштиту усавршити, нарочите, савремене, справе набавити, увести нове начине за гашење пожара и пре свега потрудити се да предузму све мере и средства, која им даје модерна техника, да сваки пожар још у зачетку ослабе и тиме добију и времена и могућности да припреме путеве за спасавање и узму ситуацију у своје руке. Под »начином гашења пожара« разуму се метсди и средства којима се при данашњем стању технике пожарник служи у борби са ватром. Начини за гашење, који се сада у пракси примењују јесу у главном ови: 1. Гашење помоћу влажења 2. ] ашење помоћу исушивања (сушења) 3. Гашење помоћу паре 4. Гашење помоћу гасова који угушују пламен 5. Гашење помоћу хемијских течности 6. Гашење помоћу пене 7. 1 ашење помоћу угљене киселине на температури — 79°, Пре него што пређемо на објашњење појеДиних начина гашења потребно је да дамо једно мало теоријско објашњење. Свака ватра је последица хемијског спајања <оксидација) при коме се манифестују светлоет и топлота. Ватра може да се појави само тада ако постоји објекат који може да гори, ако се

развије така топлота која темперагуру предмета може да подигне до температуре на којој се пали и ако се налази довољна количина ваздуха око запаљиве материје. Материја која гори дели се према своме агрегатиом стању на чврсту, течну и гасовиту и правило је да се гасовита лакше пали него течна, а течна лакше него чврста. Од велике је важности за даље излагање факат да један упаљен објекат по себи не сагорева него сагоревају пара или гасови који се из њега развијају. Па каквим се начином можемо послужити да угасимо неку ватру? Нама стоје на расположењу четири могућности за ташење које се као примери у пожарничкој служби приказују и то; I. Хлађење Ватра се може угасити ако успемо да температуру предмета који гори спуетимо испод температуре на којој се он пали, — ако га охладимо. II. ОдваЈање Ватра се може угасити ако успемо да погодним средствима кисеоник, који се у ваздуху налази, удаљимо од предмета који гори, одвојимо. III. Одуве Ватра се може угасити ако успемо да пламен од предмета који гори тако одстранимо, да се никаква запаљива пара не може више из њега развити и никако паљење не може наступити (н. пр, кад се дуне у палидрвце које гори). IV. Угушење Ватра се може угасити ако успемо да око предмета који гори створимо таку атмосферу у којој се услед недостатка кисеоника ватра угуши. Да објаснимо сада поједине начине гашења ватре. Гашење помоћу влажења је нашознатије, најетарије и највшпе се употребљава. Највећи број пожара се и данас гаси водом. Свуда се употребљава, према могућности и средствима онога који гаси, уобичајени начин гашења;