Београдске општинске новине

Страна 10

Ошптинске Новине

не значи да они који данас воде комуналну политику могу бити без икакве идеје, плана, за решење комуналних питања. То значи само да се намећу нове методе, савременије, еластичније и експедитивније. Ту нову технику комуналне политике мора да пропише законодавац, па је и код нас у том погледу нешто учињено. У смислу опште политике после 6. јануара тенденција је да се и комунална политика Београда прво лиши партијско-политичког обележја, и друто да јој се да гипкија метода рада појачавањем извршне власти Општинскога Суда. Општинској извртној власти у Београду даје се стручно-ванпартијски карактер, а Општински Одбор са својим функцијама постаје више саветодавни орган, чији састав много личи на покушај представништва по занимању, Оно што је у другим земљама, нарочито у Немачкој, покушано за општу управу и општу привредну политику са привредним саветима и са т. зв. Ке1сћз\У1г18сћа{18га1-ом, покушано је у Београду посредно постављањем у Општински Одбор људи с обзиром на њихова занимања, стручна знања и личне вредности. На тај начин са извршном влашћу Општинског Суда која се усредсређује у колегијуму од три лица, и са саветодавном влашћу Општинскога Одбора који је састављен од представника занимања, створени су добри услови за несметано и правилно отправљање и решавање комуналних проблема Београда, У том смислу имамо две измене закона о општинама које су врло значајне, и ми смо овом приликом хтели да изложимо у чему се оне састоје. Прва је садржана у закот о изменама и допунама у зџкону о Општинама, од 12. фебруара 1929. год., а друга у закону о изменама и допунама у закону о Општинама од 5. јуна 1903. год., од 11, марта 1929. год. Обе измене чине једну смишљени целину. Нас интересују за сада само одредбе које се тичу Београда, I. — Суд — Док по закону о општинама од 5. јуна 1903. год. Општински Суд као извртнну власт сачињавају изабрани Председник, Потнредседник и кметови, по закону од 12. фебруара 1929. год. (чл. 3.) управу општине чине именовани Председник, два Потпредседника и један кмет-правник. Овај последњи врши чисто судске функције и тиме је на неки начин извршена подела функције Општинскога Суда на чисто судску и извршну. Док се раније могла уочити

извесна кумулација судске и извршне фупкпије Општинскога Суда, данас стварно извршну власт врши колегијум од Председника и два Потпредседника (други став истог члана). Такво решење потпуно одговара начелу централизације општинске власти, којој се даје истовремено власт али и пуна одговорност. Делокруг власти и рада Општирског Суда проширује се на све предмете и послове који законом о општинама и другим законима нису изрично стављени у надлежност Општинског Одбора (чл. 2. зак. од 11. мара 1929. год.), а хмора да их сврши Општина, уз дискрециону мОћ Суда да решавање о тим пословима препусти Одбору. Свакако један експедитиван Суд ретко ће се послужити овим ставом, те би тако у надлежности Одбора остали само стриктно набројени послови. У тој тежњи да се сви важнији иослови усредереде у руке Општинског Суда стављени су му у надлежност и извесни специјални послови: а). израда статута за општинско особље (чл. 4. зак. од 11. марта 1929. год.); б). питање отпремнине отпуштених чиновника (трећи став истог члана). в). правилник о попису становништва (чл. 6.), Послове кметова воде поједини општински службеници, које Председник Општине за то нарочито одреди (чл. 3. зак. од 12 фебруара последњи став). Из на : лежности Суда одузима се по новим изменама једино издавање уверења и превоси се на општинске органе: а). на шефа Административног Одељења, ако уверења траже приватна лица; б). на колегијум од три чиновника, ако уверења траже власти (чл, 3. закона од 11, марта 1929. год,). II. — Одбор — У погледу саетава Општиског Одбора, новим законима нисУ учињене велике измене. И ако члан 5. закона од 12. фебруара 19°9. год. даје Министру Унутрашњих Дела право да мења број одборника у појединим општинама, ипак је у Београду постављен исти број одборника, т. ј. четрдесет пет. Измене у колико их има односе се на обележје тога састава. Критеријум по коме су постављени одборници био је у њиховом занимању, њиховој стручној и њиховој личној вредности, Цео састав, дакле, носи професионалан карактер. Истина, та сразмера броја представника по занимањима није строго узимана у рачун, али тенденција пада у очи. Тако, на пример, од четрдесет пет одборника деветорица су трговци, а то значи да једна петина при"