Београдске општинске новине

Поштарина плаћена у готову

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Год. XXXIII

Београд, 1 јуна

1929

Број 8

Годишња претплата . На пола године , . . За три месепа . . .

. 100.50.— . 25.—

дин, дин. ДИН,

Излази двапут месечно

Претплату слати упутнидом администрацији: Таксени Одсек 0. Г. Б. Југовићева улица број 1.

Стање београдског водовода

Г. Милош Савчић, председник београдске опшпшне, у одговору на питање одборника г. Д-р Аранђеловића, дао је Одбору на дан 31 маја тек. год., опширан ексиозе о стању водовода који овде доносимо у краћем изводу: Слажем се са Г. Д-р Аранђеловићем, да је питање водовода једно од најважнијих питања Општине Београдске, и у исто време питање, које изискује много материјалних жртава. Пре него што будем укратко изнео у каквом се стању налази данас београдски водовод и шта мисли садања управа предузети, дозволите ми, Господо одборници, да кажем неколико речи о историјату тога питања. Још у самом почетку пројектовања и извођења водовода он је припреман за четрдесет до шесдесет хиљада становника, и одређена је подземна вода у Макишу, којом је требало Београд снабдети. Том приликом поступило се, на жалост, као што се код нас раде и сва друга питања, без довољно опсежног програма и систематског извршења, и да према томе није никакво чудо, да је данашња водоводна мрежа у Београду мала, нерационална и рђаво срачуната, и да не задовољава данашњу много већу потребу за водом. У своје време било је велике дискусије и борбе око тога, да ли је вода из Макиша чиста и да ли ће је бити довољно ? Пошто су бунари подигнути утврђено је да је материјал, шљунак, из кога се вода вади, са ситним тако званим

живим песком, кога вода собом носи, и да се, око бунарске цеви тако нагомилава у виду кегле, да онемогућава да вода кроз њега (песак) пролази и самим тим смањује количину воде, што се утврдило чим су бунари саграђени. Бивало је да један бунар у прво време даје на пр. 12 литара у секунди, а после извесног времена све мање и мање, док не дође често и на \\ литар воде у секунди. Што су због тог ситног песка бунари давали све мањи и мањи капацитет, морало се приступити градњи што више бунара, да би се добила што већа количина воде, и натај начин постали су многобројни бунари нерационално растурени по Макишу. И ако би се на тај начин црпла вода из Макиша, био би посао нерентабилан и што је још најглавније Макиш не може дати потребну количину данашње потребе Београда, и уз то сама вода из Макиша је, како се то каже, тешка јер има у себи много креча и гвожђа. Морало се тражити други терен за црпљење воде. Решење тога питања омогућило се угледом на друге веће вароши поред великих река, које употребљавају речну воду, много лакшу, па ипак коју је требало фплтрирати, и од евентуалних бактерија хлорно обезбедити. Самим тим фактом да се може узети речна-савска вода за Београд, питање количине воде је дефинитивно решено. Остаје само садање инсталације одржавати и допуњавати. Садање стање београдског водовода је овакво: Пишаежа у Београду по улицама