Београдске општинске новине

Страна 10

Општинске Новине

Инж. Дим. Атанацковић Помоћник Директора Техн. Дирек. Оп. Беог. Десет година рада Општине београдске на уређењу Београда.

Пре но што би изнели постигнуте резултате десетогодишњег рада на уређењу Београда, потребно је мало изнети стање какав је Београд био до 1919. год. Београд има врло леп природан положај, Лежи на обалама двеју река Саве и Дунава, које га тихо обавијају својим плавим водама, а на једном гребену, чије се падине завршавају на обалама Саве и Дунава. Са ма које стране се прилазило Београду, изглед је врло леп и сваки, ко први пут долази, мора да му завиди и да се диви панорами, пуне природне лепоте и романтичне поезије. Позади њега на некоЛико километара доминира брдо Авала. Иза кога се пружа Шумадија, колевка ослобођења и уједињења данашње Државе. Испред њега, преко Саве и Дунава, простире се недогледна сремска и банатска равница. Због оваквог свога природног положаја, наша престоница заиста се може уврстити у ред најлепших вароши по својим природним положајима. Овако лепа наша престоница по своме природном положају, није се могла до скора технички улепшавати и уређивати. Јер, док су други народи уређивали своју Државу и своје градове, дотле је наш народ морао столећима у својим мишицама тек да бразда границе своје Државе и стално да их чува од освајача, долазили они са Истока или Запада. Београд је стара варош. Постоји још од Римљана. Због свог географског положаја, увек је сматран као кључ Балкана и зато је био и примамљив за све освајаче, Сталне борбе, које су се водиле око бедема данашње београдске тврђаве, а која се данас уређује за пространо шеталиште, нису дозвољавали да се ма шта и могло мислити на техничком уређењу града. Више од 100 година малена Србија и Београд били су изложени нападима споља и водили борбу за ослобођење и самосталну Државу. Најпре за малену Србију а потом за данашњу Државу Срба, Хрвата и Словенаца. Први покушаји да се добије регулациони план датирају из 1867, год., у коме се предвиђа регулисање вароши на простору од 120 хектара, Међутим 1878 год. види се да је Београд већ озидан до Београдске улице, Утврђени регулациони план за део до данашње Славије (онда Симићев мајур и Енглезовац) појављује се 1884 године. Тако постепено развијајући се Београд је 1892 године доспео са реоном од 550 хектара, а 1906 и 1907 год. Општина београдска је проширила грађевински реон за Источни Врачар обухватајући Савинац-Енглезовац, Грантовац, Чубуру,

Булбудер до потока, један део Хаџи-Поповца, па онда Дунавски крај од Краљевих Штала ка Електричној Централи а до Видинске улице, Овај грађевински реон износио је тада око 1000 хекгара, Све до рата уређење и подизање Београда вршило се по овим плановима и улицама ових пла- ј нова. После рата потреба је налагала да се изради ј нови регулациони план, који је имао да изврши корекцију старог плана и да допуни план за један велики део вароши, који га никако није ; ни имао, а зашто је најближа будућност импе- : ративно налагала. Најпоеле је 1924 године тај план и одобрен, ј који је за стари део вароши остао готово не- I промењен с обзиром на материјалне издатке, које би изазвале нове просечене улице. Незгода старог плана је била та, што су падине ка Сави и Дунаву испресецане уличицамауправно на гребен Београда, добијајући на тај начин блокове у виду шаховске табле, Ове улице су и веома нерационалне у саобраћајном погледу, јер је ' на њима отежан саобраћај сталном запрегом, Али данашњи моторни саобраћај не познаје, тако рећи, ове незгоде и са те стране неће бити несавладљивих тешкоћа. Грешке пређашњих пројеката биле су фаталне и непоправљиве, јер бн данас свака поправка за собом повукла и велике финансиске издатке, што не би могло поднети ни најбогатија варош, а камо ли Београд. Кад смо се упознали са стањем регулационог плана, који је основ сваком даљем техничком раду на уређењу једног града, видећемо даље шта је урађено на самом уређењу града. У 'погледу каналисања Београда до 1919 г. уређено је готово највише према осталим тех- ј ничким радовима, О модерној канализацији Београда почело се мислити још 1880, год. Од тога доба до 1903. год. прикупљали се подаци, студирало се за израду планова најмодерније канализације једне вароши са обзиром на хигијенске захтеве које поставља Санитетски Савет. године 1903 основано је Оделење за канализа- < цију при Општини београдској, а већ 1905 год. > почињу први модерни радови на каналисању ј Београда, Принцип каналисања Београда јесте у главном принцип спајања т. ј, и метереолошка и нечиста вода заједничким каналом и најкраћим путем одводе све у Дунав, Други систем сепарациони — примљен је само за доње зоне Савског и Дунавског слива. На први поглед према природномположају Београда, могло би се