Београдске општинске новине

Страна 12

Општинске Новине

Слободан Ж. Видаковић Мривредни музеЈ

Многе велике варошке општине на Западу, нарочито у Америци, имају своје добро уређене музеје, често и више њих. Једни су етнографски, други уметнички, али најчешће су из области комуналног живота, где се лепо и прегледно види развој целокупне комуналне акције, на пример од најпримитивнијег макадамског набоја до најмодернијих стаклених плоча за поплочавање улица, или у санитетском погледу од првих завоја до најсавршенијих уређења за прву помоћ у несрећним случајевима. У једном таквом Њу-Јоршком музеју види се један старомодни кабриолет са носилима, на којима су негда преносили жртве несрећних случајева, а даље од њега модеран аероплан система »Силплекс« са потпуним санитетским уређењем за пренос рањеника и болесника на веће дистанце. Извесно неће проћи дуго времена па ће се овакви санитетски аероплани моћи употребљавати и у најживљим Чикашким квартовима, чим се усаврши спуштање и подизање аера на малом и ограниченом скверовском простору. Ми ћемо се у једном од идућих чланака задржати подробније на организацији оваквих музеја, који и по свом научном уређењу и по раскоши и сјају чине част својим општинама; а овом приликом изнећемо једну нарочиту врсту привредних музеја, кога би у овим данима тешке економске кризе требало што пре увести и код нас, ако нигде више оно бар у Београду, Загребу, Љубл^ани, Скопљу и Суботици. Оваквих привредних музеума има пуно у Америци, и они су на пракси . показали невероватно лепе успехе, као одличан привредни индикатор и у исто време и као врло рентабилна општинска институција, Изглед и унутрашња организација ових музеја је у овоме: они се по правилу налазе у најживљем, трговачком сити-у великих вароши. Смештени су у једну до две велике сале. У специјалним стакленим орманима од пола кубног метра простора изложене су мустре разноликих артикала. За волуминозне артикле или су послате минијатуре мустри или само ре-

кламне фотографије и индекси. Мустре су систематисане на индустриске, трговачке, занатске и пољопривредне. За сваки стаклени орман интересанти плаћају по извесну ниску цену годишњег или полугодишњег закупа. У нарочитом биро-у музеја воде се специјалне књиге, у које су назначени детаљи цена сваком артиклу, као и диспонирана количина. Свако варирање цена доставља се телеграфски музеуму, где се одмах уводи у књиге. Привредни кругови, па чак и радознала приватна лица, у масама посећују овакве музеуме, преглед је слободан и за једне и за друге. За давање привредних информација плаћа се незнатна такса од по неколико центи и на тај начин општински привредни мезеуми представљају један врло важан економски стимулатор, једну лепу и репрезентативну установу и најзад једну врло' приносну општинску институцију. Ми у целој држави немамо овакву једну установу. Зато су наши привредници у својој бранжи упућени на адресаре и директну коресподенцију, врло често рђаво оријентирану спору, скуну и готово увек без успеха. Ако би се основао овакав музеј, напр, први пробни у Београду, као политичком, културном и економском центру, привредници би из целе земље слали своје мустре и продукте музеуму, где би оне стално биле изложене посетиоцима, нарочито страним привредницима. Имајући по форми обележје сталне изложбе, а по суштини привредне берзе — овај музеј играо би једну колосалну улогу у нашем привредном животу. Што је најинтересантније режија за одржавање оваквог музеја не би била никаква, јер би инвестиционе трошкове примили на себе интересети као и све режисне трошкове око његовог издржавања. Претплатне таксе за ове стаклене излоге као и информативне таксе, и ако доста мале, ипак оне могу да пруже чак и стотинак хиљада динара годишњег чистог прихода општини, ма да приход у овако значајним привредним институцијама долази тек на друго место.