Београдске општинске новине

Општинске Новине

Страна3

Д-р Драгољуб Аранђеловић Професор Универзитета и одборник Општине Београдске

Београд нема довољно паркова. Та се потреба још и није осећала док је у Београду било пространих башта око једноспратних кућа, док је било мање саобраћаја, док се за аутомобил и његова испарења и дизање прашине није још знало. Али та се потреба све више осећа, одкако се подижу вишеспратне зграде, које заузимају целе плацеве, те башта све више нестаје, од како аутомобил све више потискује фијакер и теретна кола. Водећи рачуна о томе, прошла општинска управа потрудила се да бар уреди и прошири постојеће паркове, кад већ није било финансијске могућности да се у центру града створе нови паркови. Њена идеја о проширењу калемегданског парка и на градско земљиште наишла је на опште одобравање и Београђана и странаца. То је један позитиван резулгат њенога рада којим се она зацело може поносити. На уређењу калемегданског парка доста је већ урађено и нова општинска управа продужава у томе правцу рад старе општинске управе. Међутим има извесних ствари, на које јој треба скренути пажњу, да се гшправи оно што се може, без великих новчаних средстава, које, на жалост, нова општинска управа — без своје^кривице — неможе да створи. Прво што пада у очи на обаЈКалемегдана јесте недовољност дрвећа, рђав избор дрвећа, мноштво осушеног дрвета. На оба ЈКалемегдана нема довољног дрвећа. Не види се да је ове године штогод ново засађено. Међу тим трошкови око тога нису зацело ван граница општинских новчаних средстава. Дрвеће, којега има у калемегданском парку, рђаво је изабрано. Место лиснатог нашег домаћег дрвета, које ствара пријатан хлад и дејствује дивно на око, свуда само гледичија, багрем, неко ситно шибље и жбуње. Нема довољно липа, букве, храста, бреста, јасена, клена, граба, дрена и Другога шибља, из којега се састоје наши чувени шумадијски забрани и гајеви,

у којима живе наше домаће тице певачице.... И то не кошта много и општински агрономи могу се постарати да замене гледичије, багреме и остале шибље из туђинске флоре нашим домаћим... За тим има много осушеног дрвећа, осушених грана, које праве тако ружан утисак на гледаоца. Има престарелих дрвета које треба што пре уклањати. И трошкови за овај посао не би били велики, само треба на то мислити и издати потребне наредбе... Даље, стазе по Калемегданском парку нису довољно насуте. Чим падне киша појави се блато, чим се блато осуши постаје прашина, чим се ова прашина полије опет имамо блато... Неке количине шљунка нанесене су у оној главној стази између споменика Јакшићевог и пуга за улаз у град. Али та количина давно већ стоји на гомили, не посипају се њоме стазе. Затим тај је шљунак и сувише ситан; за посипање стаза требало је набавити крупан просејан шљунак каквог има довољно код нас. Овако, и кад се изврши посипање стаза, овај ситан шљунак брзо ће се претворити у прашину и блато и онда жали Боже за бачен новац... На Калемегдану има много комараца... Они покваре човеку свако задовољство од седења у парку. На жалост уништење или смањење комараца не зависи од београдске општинске управе. Ту су потребна јача финансијска средства и државна акција. У томе погледу може да служи за пример Холандија. Ко је видео њене многобројне канале и баруштине са зеленом као јед водом, која једва отиче, чудио се како се може живети у томе царству комараца, које по мишљењу неупућених у Холандији (Низоземској) треба да буде. Али у овој ниској земљи канала и мирних река' нема комараца и нема маларије. Државно старање учинило је да се ларве комараца погамане... Надајмо се да ће до тога и код нас доћи кад се изведу радови око исушења дунавских ритова, те ћемо онда на нашем лепом Калемегдану пријатно проводити летње вечери без бојазни од напасти комараца...