Београдске општинске новине

СтраУа

Они ово закупно добро и данас уживају ма да кирију не плаћају. Ови закупци дугују Општини и за утрошену струју У прошлој години суму од 9.996 дин. б) Мирко Марјановић, дугује за плац на Савској Обали до краја 1928. г, суму од 7.614 дин., ни противу њега нису предузимани никакви кораци за наплату и иселење. Из акта Управника Добара Бр. 3035-29 види се, да је Општинско имање у Капетан Мишиној ул. Бр. 42 уживала Централна Крвдитна Банка од 1, августа 1923. год. до 15. јуна 1926. год, и да за све то време није илатила ни једне паре на име кирије, чији износ представља суму од динара 366,477.— Поред тога Банка је остала дужна Општини 22.143 дииара за утрошену не плаћену струју и 27,300 динара за неплаћену воду. Банка је на овом плацу инсталирала модерну фабрику чоколаде, али су њени повериоци за своја потраживања све ове фабричне инсталације изложили јавној продаји. Приликом те продаје од стране Управе Добара нико се није појавио са захтевом да се првенствено кирија исплати, већ је дозвољено да се све ове инсталације, па чак и фабричке зграде подигнуте на овом општинском плацу продаду и однесу као покретност, те је на тај начин ово општинко потраживање у динара 388.620, путпуно компромитовано. Доцније је и Банка пала под стечај, али нема изгледа да ће се из стецишне масе ова тражбина моћи наплатити, Прегледајући пријаве у Правобраиилачком Оделењу нашао сам, да се Општина пријавила у следећим стецишним масама за своја потраживања од кирије, Тако: а) Од Трговачког Друштва » Влахојанис « т, ј. од његове масе Општина потражује 6.000 динара на име неплаћене кирије за март, април и мај 1929. год, б) Од стец. масе Београдског Акц. Друшт. за дрво и угаљ Општина потражује на име неплаћене кирије од 1, маја 1924. год. до 31. августа 1925. год. суму од 48.573 динара. в) Од стец. масе Васе Вељановића, Општина потражу на име неплаћене кирије за време од 15, септембра 1922. год. до 1. јануара 1928. год. 53,100 динара. г) Од стец, масе предузећа »Орао« Општина потражује за време од 1, јула 1926. до 1. јула 1928, год. на име неплаћене кирије суму од 88.250 динара. 'Г Каква је ситуација са осталим општинским добрима није ми могуће поднети детаљнији извештај, пошто Управник Општин. Добара није хтео да поступи по наредби Општинског Суда од 18. априла ове године и да до одређеног дана поднесе тражене спискове и реферат о стању Управе Општинских Добара. Из напред поменутих случајева види се, да управљањем Општинским добрима не носи

знаке доброг газдовања, а детаљнијим прегледом рада овог оделења, могло би се једино утврдити право стање ствари. Кад се има у види, да Управа Општинеких Добара издаје преко 700 разних својих објеката под закуп; кад се зна да је предвиђено, да та Имањадоносе Општини годишње преко 8,000,000 динара на име кирије — онда се само по тим чињеницама може закључити колико труда треба да се ови општински приходи обезбеде, наплате и повећају, Књиговодства Водовода Ово књиговодство налази се у далеко бољем стању него речуноводство Осветлења, Непотпуности и грешака има у погледу означења имена појединих домова, јер сопственици приликом промене власништва зграда, нису исту нотифоковали Општи, те се један број домова води на име ранијих сопетвеника и задужење врше на њихово име. Рад у овом Књиговодству трпи застоја и стога, што не поетоји регистер у коме би били увецени сви сопственици зграда, које Оиштина води као евоје дужнике. На моје захтеве, да ми Књиговодство Водовода хитно пошаље податке о дуговању извесних лица Општини за воду, сметлиште и канализацију, Књиговодство Водовода актом КВБр. 1055 извештава: да у књиговодству не постоји регистар дужника по коме би се у књигама могле пронаћи њихове партије дуговања. Услед тога је врло тешко давати податке све дотле, док књиговодство не боде изваштено о тачној адреси дужника, јер су књиге устројене само по улицама и бројевима зграда, а не и по именима њихових сопственика. Овај недостатак књиговодства нарочито се показао као штетан у оним случајевима, кад је Правобранилачко Оделење тражило податке о дуговању оних лица, која су пала под стечај, ради пријаве у стецишну масу њиховихдуговања, нарочито ако стец. дужник има имања у разним улицама. Исто тако запазио сам да има један део зграда, који у опште није ни задуживан. ма да је трошио општинску воду. Преко две хиљаде домова има који нису задужени за спој и употребу канала у овој 1929. год., ма да је тим сопственицима извршен почетком године разрез за воду и сметлиште и тај разрез унет у платне књижице. Када се накнадно буде пропуштени разрез уносио у задужење, ствара ће се пометња и протести код дужника, којима ће бити необјашњиво да им се у већ извршени разрез за ову 1929. годину уносе нова задужења. Али је зато наплата воде, сметлишта и канализације у 1926., 1927. и 1928. год. вршена са таквом^не савесношћу, да се из књига види,