Београдске општинске новине

Велики део претплатника, са којима сам приликом вршене наплате потраживања из 1928, год. дошао у додир, изјавио ми је, било усмено било писмено, да су у ранијим временима и више пута рекламирали своја задужења и тражили ревизију било струјомера било рачуна, али да им нико и никада ни у каквој форми од стране општине није давао обавештења ни исправке. Администрација, која је по оваквим предметима и приватним представкама захтевана, била је тако лоша, да је изазвала велико незадовољство код претплатника, који су често своје рекламације по неколико пута безуспешно писмено понављало. Евиденција о кретању претплатника је испод сваке критике. Маса је расељених које рачуноводство још увек води на старе адресе и тако их и данас задужује и месецима им шаље признанице, које се месецима враћају да је адресант непознат. Треба само прегледати спискове који су монтери добили да таквим укидају срују, на кад су они у такве станове дошли, нико им није могао дати обавештење, где су и кад се ти претплатници иселили. Такви се често и данас воде као пужници па чак задужују и •овој 1929. год. Појава монтера у оваквим становима ради укидања струје лицима која ту и не постоје, изазива често немиле сукобе са садашњим претплатницима, који показују уредне признанице да су свој дуг на време исмирили. Таксено — Привредни Одсек Да би се рад овога Одсека могао тачно оценити за 1928. и раније године, потребно би било, да се изврши детаљан преглед рада на прикупљању Општинских прихода од разних такса установљених законом о таксама. Да је прибирање тих такса вршено са крајном лабавашћу, огледа се у факту, да има велики број разних фирми и нредузећа од којих у 1928. 1927. па и у ранијих годининама нису прикупљене ове таксе. Међу тим фирмама има и таквих, које су ликвидирале и престала постојати, те се од њих данас тешко могу ове таксе наплаћивати. Такође има знатан број радњи и предузећа, која у опште од стране овог одсека нису ни регистрована, ма да као таква постоје по годину и више дана. Тај немарљив рад на прибирању ових такса имао је за резултат, да има више милиона динара, који су од ове врсте општинских прихода остали не прикупљени и не разрезани. Општински Суд уочивши овај факт, издао је шефу Таксено-привредног Одсека 18. априла ове године писмену наредбу Бр. 6. којом му је наложено: 1.— да изради тачно спискове свих заосталих

таксених потраживања из ранијих година са свима потребним податцима; 2.— да ти спискови буду груписани по врсти такса и оверени од шефа Одсека лично; 3.— Да спискови буду завршени до 18 маја о. г. и предати општинском адвокату, који ће предузети потребне кораке, да се та општинска потраживања што брже обезбеде и каплате. Међугим шеф овога одсека, по горњој наредби Општинског Суда ни до данас није поступио, нити је ове податке израдио, да би се могли предузети даљи кораци по одлуци Суда Детаљнији извб>штај о стању овога одсека могао би се поднети само кад би се подробније извршио преглед његовог рада. Управа општинских добара. Да би се извршио преглед примзња и потраживања која општина има од својих имања, Општински Суд 18. аирила 1929, год. издао је писмену наредбу Управнику Општинских Добара, да сачини списак ових предмета: 1. По којима општина има каквих било потраживања; 2. По којима су предузети кораци за наплату преко власти; 3. Списак закупаца који уживају разна Општинска имања и означи висину закупнине и за које време иста није исплаћена; 4. Списа^: Општинских имања која су експроприсана и делимично или у целости исплаћена, а сопственици их и даље уживају. Ове извештаје по наређењу Општинског Суда Управник Добара био је дужанпредати до 29. априла ове године, али он то није учинио. Једино је саставио списак и предао ми један део предмета, по којима су предузети кораци преко власти за наплату не прикупљених кирија. Из тога се списка види: да има десет закупаца, који Општини дугује кирију до I. маја ове год. у укупном износу динара 607.902 Од тих десет закупаца пет је њих који и данас уживају закупна добра, ма да кирију ни сада не плаћају, нити су против њих предузимани кораци и мере за иселење. Међу овим закупцима налази се и Банка Бошковић о коме сам случају известио детаљније Општински Суд рефератом својим од 8 маја о. г. а из кога се реферата види: Суд Општине Града Београда закључио је са Банком Никола Бошковић А, Д, још 1924. г. утовор, по коме је Банци дат за 15 година под закуп општински плац на Дунавској обали, са закупном ценом од 45,000 динара годишње рачунајући од 1. јануара 1924. г. Од почетка овог уговора па до данас — дакле за пуних пет година, Банка није положила Ошптини ниједне паре на име ове кирије. Та неплаћена кирија на дан 1. јануара 1929.