Београдске општинске новине

Поштарина плаћена у готову

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Год, Х1ЛИ

Београд, 15 јула 1929

Број 11

Годишња претплата . На пола године . . . За три месеца . . .

. 100.50,— 25,—

дин. дин. дин.

Излази двапут мвсечно

Претплату слати упутницом администрацији: Таксени Одсек О. Г. Б. Југовићева улица број 1.

Војислав Зађина подпредседник Општине Београдске

Од како је Електрична Централа узета од Белгијског Друштва, 1920 године, уређење наплате осветлења представљало је за све Управе један од најтежих проблема. Честе промене у персоналу, који је руководио и сарађивао на овом послу као и честе промене система наплате, само су доказ да се овај проблем није могао повољно решити. Од 1920. године измењано је на положају шефа Рачуноводства петнаест лица, а систем наплате мењан је од позива картом и плаћањем на благајници осветлења, преласком на наплату преко инкасаната, затим на наплату преко Поштанске Штедионице 1926. и 1927. године, враћањем на рад са инкасантима крајем 1927., у току целе 1928. године — и најзад поновним увођењем позива и плаћањем на благајници осветлења, који је систем као најсигурнији у погледу спречавања злоупотреба, у. ^ден за 1929. годину. .адања Општинска Управа стала је на гледиште: да се овако важно питање, које тангира највећи део прихода Електричне Централе, не може решавати мењањем система и пробама разних предлога, већ да се има усвојити начин рада страних великих централа, које примењују сличне системе наслеђене од експлоатације светлећег гаса, а применом усавршаване за време од скоро целог века. Како се у 1928. години показало да је рад са инкасантима неповољан: с једне стране за потрошаче, јер их инкасант мора неколико пута тражити — било услед тога што их није затекао, било што је исплата рачуна онемогућена каквом рекламацијом од стране претплатннка; ■— с друге стране, због отежане контроле услед потребе великог броја инкасаната и могућности злоупотреба, систем наплате преко инкасаната у 1929. години морао је бити измењен на садањи начин наплате путем позива и плаћања на благајници осветлења.

Затечено стање у јануару месецу престављало је застој једно због израде обрачуна за раније месеце 1928. а нарочито за месец децембар, друго због превода књига за 1929. Овако стање трајало је све до краја месеца фебруара. Почетак наплате рачуна за 1929. годину почео је под врло тешким околностима. Све до марта месеца вршен је препис књига иредплатника, те се никаква наплата није могла вршити за месеце јануар и фебруар, све до 15. марта. Један део признаница за месец јануар 1929. године који је био спремљен за наплату путем инкасаната, морао је бити прегшсан у четири копије рачуна за наплату путем позива и плаћањем на благајници осветлења, док се други део имао тек израдити. Узимајући у обзир да је због пописа ненаплаћених признаница из 1928. године, чији је број износио 90.000 а укупна вредност Дин. 11.500.000-—, дневни инкасо у месецу фебруару и половини марта, спао је на минимум, што се види из приложеног дијаграма наплате за поменуте месеце. Најглавнији задатак у т:м времену био је: израдити што пре признанице за протекле месеце и п : ст ити их у наплату путем позива, док би сви и касанти били употребљени за наплату дуговних рачуни из 1928. године. Поред тога неопходно је било потребно израдити обрачуне за месец април услед великог броја селидби претплатника, која наступа у месецу мају, те се тај посао морао обавити до 25. априла. Цео овај напоран рад савладан је искреном сарадњом и пожртвованим радом особља Одсека Рачуноводства и Лабораторије и крунисан је успехом, јер само у другој половини марта и месецу априлу текуће године наплата је достигла цифру од динара 9,097.738. Дневна, недељна као »и"|месечна наплата приказане су у^приложеним диаграмима.