Београдске општинске новине

Страна10

Општинске Новине

начин библиотеке постају живи фактор васпитања, који улази у целокупни живот, који га окружује, органски реагира на све његове за. хтеве и покрете. Библиотека, која сама истражује свога читаоца, односи се логично с највећом пажњом према читаоцу, кад се читаоц појави у самој библиотеци. У некојим америчким државама постоје у библиотекама нарочити саветодавци, који читаоцима дају све могуће упуте и савете, састављају чак и специјалне програме домаћег читања на сваки индивидуални захвев, постоје епецијални асистенти за радничку наобразбу, који обилазе радничке школе, снабдевају и школе и раднике свим књигама, које служе за систематско образовање. Библиотекар, консултанти, асистенти све су то само колеге читаоца, Нарочита се пажња носвећује родитељСкоучитељским друштвима, младим мајкама, којим се шаљу програми, ексцерпти најбољих књига из подручја дечије психологије, хигијене, Народ постепено упознаје велику потребу, важност библиотека, упознаје своје право на библиотеку. Ово је право за данашњег америчког грађанина неотуђиво грађанско право, које он брани исто тако, као што брани право на школу и сва друга своја културна права, Велика, дирљива, но у исто време дубоко разумна љубав американца према деци, она љубав, која је у Америци давно прије него у Европи завела омладинске судове, створила безброј друштвених институција, којим је сврха што правилније и успешније дечије васпитање, отворила је по Америци и безброј дечијих библиотека, дечијих библиотекарских одељака, највећи понос читаве америчке библиотекарске делатности. Као и амерички дечији судови и те су дечије, као и опште библиотеке, пуне уметничких слика, лепих и интересантних написа, афоризама, цвећа, скулпторских радова. — Американац држи, да људски дух тешко правилно функционише у хладним, тамним, пренатрпаним, неудобним салама , , . . , У Европи ове дечије библиотеке одлично функционишу и напредују у Финландији, Своју библиотекарску делатност распрострли су Американци и ван Америчких граница. За време рата Америчко Библиотекарско Друштво вршило је велику акцију на фронту. После рата Комитет за помоћ Француској основао је библиотеку америчког типа, која се данас налази у Паризу. Исти је комитет на молбу париске муниципије отворио своју библиотеку и у радничкој четврти, која има специјални дечији одељак. За раднике су изабране нарочите књиге, које одговарају њиховим потребама и жељама, сваком читаоцу стоји на располагање телефон, прекрасни каталог израђен по Дјуовом (Бе\У8еу) систему, уведени су посебни часови тумачења и приповедања. То је париска »ВЈрћоШе^ие Мос1егпе«. На друтом крају града основао је Комитет чисту дечију библиотеку

»1/Неиге јоуеизе«. Овакову дечију библиотеку основали су американци и у Белгији. По американском упуству и савету у француске се библиотеке уводи све већи број квалификованог женског особља. Уз ВЉИоте^ие МосЗегпе у Паризу отворили су Американци и специјалне библиотекарске курсеве. Библиотекарски курсеви у Москви. Оснивању руских библиотекарских курсева највише је допринела споменута госпођа Хавкина, Први су курсеви били установљени 1913. у Москви на народном универзитету Мањавскога, Ова се година означује, као знаменити датум не само у историји руског библиотекарског покрета, већ у целокупном културно-просветном покрету пре револуције. То је оно агилно доба народног просвећивања, које се види у: курсевима, конференцијама, читањуоснивању народних домова, оснивању и усавршавању библиотека На први курс прија, вило се 300 слушатеља. Курс је обухваћао свега 72 сата. Вођа и душа курсева била је, како је речено, госпођа Хавкина. Програм курсева био је у главном следећи: 1. Историја књиге 3 сата 2. „ библиотека .... 7 „ 3. Библиографија савремене руске литературе 10 „ 4. Дечија литература ..... 8 „ 5. Дечија библиотека 6 „ 6. Увод и вођење библиотеке . 2 „ 7. Библиотекар и његове задаће . 2 „ 8. Добављање књига, издавачке књижаре, фирме, које продају књиге 1 „ 9. Инвентар књига 2 „ 10. Систем класификације књига , 2 „ 11. Дееетични систем . . , , , 2 „ 12. Каталогизација — алфабетски и реални каталози — , . 5 „ 13. Чување, чишћење, коричење књига 2 „ Са курсевима паралелно ишле су и екскурзије у државне библиотеке, књижне хранилнице, градске друштвене библиотеке, типографије. Каталози. Осим инвентарске књиге у коју се књиге уносе редом, којим су у библиотеци добивепе, постоје у свакој бољој библиотеци два каталога — алфабетски и реални каталог, који се свуда састоје из карата смештених у посебне кутије, које су увек у домашају читаоца, У алфабетском су каталогу карте поређане алфабетским редом аутора, или редним словима, ако на књизи није означен аутор; у реалним се каталозима — системат ском, предметном, тематичном — карте сортирају по наукама на које се односи књига, предмету о ком књига говори, по теми.