Београдске општинске новине

Општинске Новине

Страна 13

Д-р Сарина Јов. Мандил

лекар,

Социјално-хигијенске прилике Јатаган-Мале

Важан проблем општине Београдске, проблем социјални, хигијенски и естетски представља несумњиво то чудно насеље, Здравствени на првом месту, јер се хигијенске прилике налазе у веома промитивном стању; социјални, јер је она подесно земљиште за легло социјалног зла, и најзад, естетски јер худи угледу престонице, После ослобођења станбено питање било је на дневном реду, Значај престонице као центар политички, привредни и културни привукао је масу људи из унутрашњости земље. Велики број порушених кућа за време рата, није могао бити тако брзо рестауриран, с друге стране баснословно скупе кирије нових грађевина, нагнале су у почетку економски слабији део Београђана и оних људи који су били службом везани за Београд да осигурају својим породицама и себи кров над главом. Јатаган-Мала датира од год. 1921, када су многобројне породице почеле насељавати онда још потпуно празно земљиште између државне болнице и Мокролушког Потока. Како је ко стигао, оградио је себи празно земљиште и сматрао се сопствеником истога, Куће и станови подигнути од дасака и облепљени блатом, ницали су тако рећи преко поћи, На земљишту које је претходног дана било празно, могле су се већ сутра дан видети куће покривене кровом. Како је питаше станова било немогуће за кратко време решити а тадања општинска управа је била пре опгерећена другим пословима, Општина није енергично устала противу нелегалног присвајања њеног имања. Кућице су се множиле, Јатаган-Мала се нагло ширила, становншса је било из дана у дан све више. Ко је од становника успео још у почетку да окупира већи део — половину је друтима продавао! Наравно, да у томе хаосу није вођено рачуна о каквом реду, станови су пррвремено грађени без икаквога плана, искоришћен је максимум простора за станове, тако да није остављено слободног земљишта за улице, Зато Јатаган-Мала нема јавних саобраћајних путева, она је испресецана ширим или ужим неправилним стазама, тако званим редовима. Отуда данашња слика Јатаган-Мале, где су читави редови подигнути на падинама од камена, други пак тако рећи у рупама на несигурном терену од иловаче, те из далека има изглед, као да је једна кућа сазидана на другој. Док су у почетку становници Јатаган-Мале били махом Београђани или они људи везани службом за Београд, а оптерећени породицом као чиновници, служитељи, железничари и др,

данас, колико сам уочила, а статистика би сигурно и потврдила, да већина кућа припада људима, који су се у току ових неколико година доселили у Београд и купили те куће од ранијих сопственика. Они се баве разним занатима или несталним занимањима те' имају од појединих собица и приход издајући их радницима, бозаџијама и др. Хигијенске прилике Јатаган-Мале су веома бедне, те би се пре сигурно могли назвати нехигијенским. Насељена у већини људима, налазећи се на доста ниском нивоу културе — при томе подигнуга за врло кратко време без надзора власти, она је гњездо свих фактора који се противе важним условима хигијене за здравље њених грађана, Довољно би било неколико случајева заразних оболења па да изазову читаву епидемију те болести. Она представља вечиту опасност жар, који се мора будним оком мотрити, јер се за час може претворити у пламен.

Двориште XIV. реда Јатаган-Мале. Деца спавају у ладовини испред куће. Поред њих налази се неограђено ђубриште. У кући од једног оделења живи Н. Н. ножар, са женом, таштом и троје деце. Доселио се пре две године из Азање и купио ову кућу за 9.000 динара. Ма да поетоје и зидане куће и станови који припадају уреднијим сопственицима, који улажу труд да одрже чистоћу и ред кблико толико, већина кућа су~ пржвремено подигнуте од дасака и блата, покривене црепом, плехом или хартијом, рабатне, неокречене и необлепљене, Врата су мала, прозори се једва виде, каткада допиру до земље или их у опште нема, тако да сунчана светлост једва допире у унутрашњост тих бедних собица, Собе, ако се тако назвати могу, нису патосане, влага од земље