Београдске општинске новине

Општинске Новине = Чл. 21. Који се општински службеник огреши о прописе овога Правилника, бике неодложно подвргнут дисциплинској одговорности. Сваку пријаву приватних лица против општинских службеника који се нису држали одредаба овог Правилника, Суд ће директно упућивати Иследном Одбору (Дисциплинској Комисији) са наређешем да се сместа започне дисциплински поступак. Подвргавање општинских службеника дисциплинској одговорности у смислу претходног става не искључује евентуалну кривичну одговорност службеника по одредбама државних закона нити пак спречава странке да подносе редовним судским путем захтеве за накнаду штете ако би исте било. Чл. 22. Овај Правилник ступа на снагу пет дана после његовог обнародовања у »Општинским Новинама«. АБр: 14772. 12. јула 1929. год. Београд. Председник Београдске Општине, Милош Савчик, с. р. Потпредседници Бегорадске Општине, Д-р Мил. Стојадиновик,%с. р. Вој. Зађина, с. р.

Експозе стручне комисије која је израдила правичник о издавању уверења у општини београдској. Суду Општине Града Београда, Комисија одређена решењем Господина Председника Општине А.Бр. 7651 од 5. априла 1929. год, да изради један Правилник о издавању уверења у Општини Београдској, завршила је свој рад и, у прилогу, има част поднети Суду пројект тога Правилника. При изради тога пројекта, комисија је била руковођена оним истим мотивима који су били меродавни и за одлуку о његовом доношењу. Она је била свесна да пре свега треба унифицирати поступак око доношења уверења, одредити им форму, разграничити компетенцију поЈединих општипских органа за издавање уверења, дати бар општија и начелна упуства тим органима о снази појединих доказних средстава. Посао комисије био је нарочито отежан околношћу да сличних правилника, сличне ко, дификације материје око издавања уверења.

-- ■ м, Страна 310 нигде, по сазнању чланова комисије, није било. Нити наша Држава има скупљене такве одредбе, нити ма која општина или друго самоуправно тело у њој. Исто тако, није било могуће пронаћи сличне прописе ни на страни. То, разуме се, није могао бити разлог да се и овај Правилник не донесе. Његову корисност и потребу признаће сви они који се с њим упознају и који га буду примењивали. Комисија чак верује да ће се многе друге власти, првенствено општинске, поаести за примером Београда, и покушати да за свој делокруг донесу сличне прописе. Али је комисија ову околност сматрала за потребно да подвуче да би се видело колико је имала тешкоће око доношења правилника, и да би унапред могла истаћи ексцепцију на сваки евентуални приговор због несавршенства Правилника. Она верује да се за моменат није могао дати бољи Правилник. Ипак зато, ништа не стоји на путу да поједине његове одредбе доцније измени ако се покажу као нецелисходне или да их допуни и детаљније објасни, ако се покажу мањкаве и недовољно јасне. Почетак је ту: прва основа Правилника те врсте је дата и доцније неће бити тешко даље изграђивати на њој. И ако нигде нису били кодификовани сви пр~описи о издавању уверења, постајале су ипак поједине разбацане одредбе о томе у Закону о Таксама, у закону о Општинама специално последњим изменама у Грађанском Судском Поступку, у Правилима о поступању код неспорних дела и т. д. Разуме се да је комисија све те одредбе имала у виду приликом састављања пројекта Правилника и утолико је њена слобода одлучивања била местимице ограничена; без тих законских одредаба, Правилник би, вероватно, испао нешто мало друкчији, Како је комисија схватила и решила поједина питања у вези са издавањем уверења, Суд ће видети из самог приложеног пројекта. Она једино сматра за потребно да истакне два решења која могу на први поглед изгледати страна и о којима је у комисији било највише дискусије. Комисија је, пре свега, стала на становиште да по последњим изменама у Закону о Општинама од 11, марта 1929. год. не прелази на Административно Одељење (комисија је употребљавала реч Одсек с обзиром на нову реорганизацију Општине) целокупна компетенција око издавања уверења, већ да њему спада само издавање оних уверења која је раније имао да издаје Суд сам или заједно са Одбором, и то Суд као такав, као Суд општински а не једно административно надлештво. Другим речима, Административни Одсек би имао да издаје сва уверења која по Закону о Општинама и нарочитим законима имају да издају Општински Судови, и то сви судови у земљи, а не и она уверења којима поједине општинске установе издају потврду о фактима из своје специалне