Београдске општинске новине

Страна12 сшк редош, оно је од световњака угушива«о, не гаод утицајем Светога Писма, Старога и Ноиога Завета, који о томе ;нису ловорили, већ оу ширење спаљивања угуши-вали својом иницијативо-м, бранећи је као нојаву која тобож скрнатаи Бога и као нешто неприродно, — јер полазе црквено-м аксиомом: „земља јеои у земљу ћеш ићи", с једне стране, и са друге, што се спаљивање вршило .највише код Идол^оооклониш, као незнабожачког реда људи, према којима је хришћанство логички и природво било антагонистички расположшо. Та гаредрасуда била је од домннаетних разлога да Хришћанство не прими један хигијенски обичај, који је код његових напријатеља био иавика. Заираво, има једна ствар која правда Хришћанство што није хтело да зна за спаљивање- Као историјаку истииу м« омо дужни да је поманемо, не желећи ни мало да се удаљимо од потпуне објективности и да Хришћанству у то доба уписујемО' у грех не самО' дезаинтересованост ^око увођења обичаја) спаљивања, већ и борбу противу тога. Хришћанство тога доба правда не мала одбрана када ое зна да је оно и онда )К >ао и кроз сва времена од много других вероисповес^ги или незнабожачких секти нрогањано, те оно није могло на миру и слободно да вршн своје верске и цркване ^обреде, ако би их вршило у ф|Ор-ми спаљиваша., Јер сам акт сиаљивања виднијег је значаја од акта сахрањивања. И, Хришћанска вера као овака друг,а, моја жели да несм^етано ивдоди своје обреде и и^сте шири, била се на овами иачин с обзиром на прогањ,ање и узнемиравање решила на овагј иачин: мириог и тајиог погреба, иоји се је могао вршити и дању и ноћу, а да се то код нежељених не (Примети. Колико је Хришћанска вера била велики противник спаљивања, 'Она је (не мање и заслужна за спаљивање. (С једне стране свом својом онагом и ауторитетом радила је на угушивању овог 'огњеног покрета, док са друге, не иамерно и несвесно она га је помагала и раввијала. Б^ило је чак и свесних и намерних не само спаљивања с њене стране, већ и суделов^ања њеног при спаљивању, и то у иотиуности њених верских обреда. Тако оу Католичка црква и Свети Отпц год. 1899. дозоолили једаом овом свештнику па прати једзн леш у Готу и обави сав прописаи црквени обред ириликрм апаљивања грофа Таруки, умрлог крај Беча, да му врати пепео и сахр-ани у самом Католичком Манастиру, шт;о је дословце 1и учињено, а то за то, што је у своме тестаменту гроф Таруки завештаО' своју кућу Мана^стиру Милосрдне Браће под тим искључивим и јединим условом. Овај пример карактерише Католичку Цркву у њеној „доследности" противу спаљивања мртваца, а други пак такође пружа

— Општинске Новине јасну слику њене парадоксалности и противидејноети, када се зна за њена спаљивања на ломачи: Ђордана Бруна, Јана Хуса, и много других. Док с једне стране видимо њу како живе на ломачи спаљује, с друге стране одмах видимо, како она анатемише све оне који желе иишта дуго до да се мртви спале. Огуда, нека нас не чуди факат, што је први Крематоријум на евету подигнут у Милану год. 1876., баш у непосредној близини Паие ;и Свете Столице и што, Италија и данас има највећи број Крематорија (преко 32). Исти је 'Случај са свима католичким земљама; Француска има 6 крематорија, Чехословачка 7 а Аустрија, за коју се вели, да је најмилија кћи Св. Столице, има такође преко 10 крематориума. На О !вом месту поменули см!о случај са Католичком Црквом, али по нерасиоложењу нрема спаљивању не изостаје и ова друга Хришћанска Црква: Источно Православна. Од како постоји покрет за опаљивање у нашој земљи има 25 година и за све време :па и данас, црквени редови и њени духовници су непомирљиви противници у толикој мери да би се, с обзиром на ту непријемност тешко 'могло' рећи, да >се бар у доцнијој будућности може постићи какав компромис. За присталице 'Сиаљивања је потпуно индиферентно, хоће ли се после смрти — пре или по спаљивању —- вршити какав црквени обред, над њим. Па, иако је тако, ипак се од истих не жели искључење свештеног лица приликом ■опојивање и др. верских и црквених обичаја. Присталице за спаљивање нису атеисте, бар у једном великом броју — те према томе нису ни противу цркве и њених иастира; напротив права црква се и код крематиста жели и од њеног правог значаја се ни мало не одузима, али се више полаже на њену садржину и есенцијалност, него на форму која се манифестује у извесним обичајима и песмама. Прошли век унео је новину спаљивања и код нас, односно у Европи. Генеза овог покрета датира из године 1869. када су професори Со1еШ и СазН^Нош „у име општега здравља и цилизације" поднели питање апаљивања Светском Медицинском Конгресу у Флоренцији. На том коигресу примљена је резолуција са-захтевом: да се употребе сва могућа средства, те да се постигне замена сахрањивања спаљивањем. То је био почетак модернога покрета.. Из Италије покрет опаљивања прелази у Енглеску, Немачку, Фр'анцуску, Швајцароку, Данску, Сједињене Државе и Ауетралију, док се данас идеја шири преко целога света. Присталице спаљивања стоје на становишту: да је сахрањивање опасност по живот а исто тако је и оорамоћење мртвих. На место сахрањивања, тога спорог природног процеса остатака човечијег тела после његове