Београдске општинске новине

Општинске Новине

Страна29

мом хлебарског еснафа или помоћу из општинске касе. Да ли би се рентирало општини да оснује своју општинску парну хлебарницу, то би било питање засебног рачуна у коме би били чиниоци: број становништва и доказани факт да једно на друго за сваку „душу" ваља рачунати по 416 грама и 29 сантиграма хлеба дневно. Како је већ, приватном иницијативом основана једна парна хлебарница у Београду, која ће кроз који дан почети да ради, ја нисам нашао за потребно да предузмем овакво израчунавање. * Остављајући на страну питање о томе, да ли би општина имала право да таксира хлеб, мислим да треба предложити још једну новину на нашој пијаци, од које се такође надам да би оборила цену месу. Оеем олакшице у тарифи за подвоз живе стоке, осем општинских агената, који би се старали да ту стоку дочекују и приме на железници и на паро 1 бродској дебаркадери, да одведу на општинску кланицу и да продаду месо и т. д. требало би завести и шиљање тазе меса железницом на београдску пијацу, које би општински телали на пијаци продавали јавним надметањем. Оваком лицитацијом меса продато је 1868 године на париској пијаци двадесет милиона кила свежег меса. Од врло великог уплива је на цену меса и оно што марвени трговци и касапи имају да плаћају општини за употребу Општивских установа. Неће бити излишно да на овоме месту прибележим шта наплаћује париска општина за употребу њених институција. За пуштање у општинску марвену пијацу плаћа се: за вола 2.50 динара; на теле 1 динар; на свињу 50 пара; на овцу 25 пара. Осем тога за свако грло стоке за клање, продато или непродато, плаћа се за преноћиште у општинској покривеној пијаци, односно у њеним шталама, такса која варира од 10 до 50 пара (од овце до вола). У општинској кланици не само да се наплаћује варошка трошарина (12 пара динарских на кило) него и такса за клање у општинском заводу. Ова износи две паре дин. на кило. Са те две паре извадила је општина париска цео колосални трошак који је имала док је подигла читаво предграђе општинских зграда, које се данас зове општинска кланица у Паризу. За сва питања која се тичу потрошње меса у некој општини, важно је знати колико у средњу

руку сваки становник троши дневно те животне намирнице. И то је у Паризу тачно израчунато. Тамо сваки становник троши годишње 69 кила и 28 грама го'веђине, или по 189 грама и 8 сантиграма дневно, а свињског меса по 10 кила и 90 грама годишње или 29 грама и 8 сантиграма дневно. Ако је веровати књигама г. Панђеле, који је неколико година држао монопол меса у нашој општини, потрошња говеђег меса у Београду (без лиферације за војску) износила је 1,200.000 ока годишње, то значи рачунајући становништво Београда без војске за 35.000 душа, да је с главе на главу потрошено годишње 57.14 ока говеђине. Али канда ова цифра неће бити тачна, јер лане је заклато само На општинској кланици: а) 8539 волова и бивола по 350 кила чини 2,988.650 килогр. б) 1105 крава, по 210 килограма у средњу руку чини 232.050 кила. в) 1077 комада телади по 65 кила једно на друго чини 70.005 кила. Дакле, лане је саме говеђине заклано у општинској, кланици, потрошено 3,290.705 кила. Како је овде урачунат и „тајин" т. ј. месо клато за војску и за кажњенички завод онда нам ову количину ваља поделити са 40.000 становника, и онда добијамо податак да сада Београђани троше говеђине с главе на главу по 82.25 кила годишње. Узевши у обзир да је лане плаћена општини такса за клање 34.356 јагањаца и јаради, за 5298 оваца и коза, за 11.504 свиње и за 3281 прасади, и урачунавши у средњу руку једну свињу са 100 кила, једно прасе са 5 кила, једну овцу са 20 а јагње са 5 кила, то је лане у Београду потрошено; — осим онога што је заклато по приватним кућама, механама, саланама и т. д. 1,150.400 кила свињетине 171.780 „ јагњетине 105.960 „ овчевине 16.405 „ прасетине Свега 1,444.545 кила меса од ситне стоке, то значи да је осем 82.25 кила говеђине, сваки београђанин потрошио другог меса још по 86 кила. То ће рећи да се у Београду тронга осим пернате живине и рибљег меса, с главе на главу по 116.25 кила мееа годишње, или по 345 грама разног меса дневно, у округлој цифри. *