Београдске општинске новине

Општинске Новине

Страна3

ћевина у центру. Једна од важнијих мера ове врсте је и оптерећење далеко већим такСама имања у центру која данас дрче празна и самим ткм кваре изглед престонице. Не иде да имања у центру и на даље буду обрасла коровом а да зато плаћају порез чија висина не износи вшпе но обичног пол.опривредног добра, удаљеног стотину километара од Београда. Уз то ова имања репрезентују вредност више хиљада динара од једног квадратног метра. — Непосредне мере биле би у пружању што већих бенефиција сопственицима иман,а који израђују центар, и под условом подизањг1 кућа и палата кроз које би морала доћи до изражаја и национална архитектура. Поред ослобођења од плаћања порезе и других олакшица, оопственици имања у сити-у вароши (центар) треба дозволити и јаче иокоришћавање озидане површине, а то значи да однос слободне површине (дворишта) према озиданој (иод зградом) «е би смео да буде исти -који постоји у крајевима удаљених од центра. Поред ових и других сличних мера у прилог изграђивања центра иде « оама економска иужност, која чини рентабилним издавање локала у том делу вароши. Све више центар ће губити карактер краја за становање, а служиће искључиво потребама привреде, где ће се привредне функције обављати у току дана, из чега резултира и могућност мањих дворишта и веће искоришћавање простора, а тако исто и потреба већег броја спратова. Кад се овој економској нужности додаду и мере које горе »стакосмо као неопходно потребне за бржу изградњу центра, онда можемо оптимистички гледати на развитак Београда с обзиром на овај његов главни део. (Недостатак у грађевинској политици до сада састојао се у главном у сили факта да се увек платонски наглашавала важност центра, али се никад није нриступило ефикасним средсгвима за његову нзградњу. На томе пољу рада, 1значи, утврђујемо пуну контрадикцију између онопа што се хтело и онога што се морало пружити Београду за његов напредак. Схватање по коме је изграђивање центра на !ит ?ту периферије, представља исту заблуду као и оно схватање по коме је техничк° уређење периферије на штету центра. Антоганизам између периферије и центра не поетоји и не може се ничим доказати. Тек кад смо изградили поједине лепе улице у центру, "видела се и сва несношљивост стања у коме

се задржава рђава калдрма на делу периферије, онако исто као што је и проширење Београда далеко преко праница атара показало бесмислицу примитивног центра, који ни у колико не хармонира са интересима једног велеграда. У прилог тезе о непостојању антоганизма између центра и периферије наводимо и то, да постоји читав гаиз могућности и мера, применом којих се могу спретно обрађивати делови вароши даље од центра и да овај ни у колико и ничим не буде запостављен. По нашем мишљењу погрешва је грађевинска политика која показује пуно дезинтересовање према судбини насеља на иерифериј«, а уз то, као што смо доказали, запоставља и сам центар. Та опасност је у толико већа што се преоставља слепим силама развитка да оне саме одлучују судбину насеља, а ми видимо да ова све више добијају карактер „Јатаган Мала" најгорих облика. Апстрахујући у овоме случају питање атара, једно остаје тачно, да се у будуће морају безусловно нормирати односи и на пољу изградње насеља на просторима далеко изван Београда. Зашто се на пример не би куће на лепом друму који води до Авале иодизале по 1претходвом одобрењу планова и применом народног стила? Не би ли то дало далеко лепши карактер не само тим суседним насељима, него исто тако допринело и улепшавању саме престонице, коју све више опасују насеља тако ружних облика? Добија се утисак као да је тај свет изван домашаја свакога старања, а то апсолутво не би смело даље да буде. Ново стање чији се благотворви утицаји огледају на свима пољима националног живота, испољиће, ми у то чврсто верујемо, своју стваралачку способност и на пољу подизања иесравњено бољих насеља, која су вам потребна за наш културан преетиж и утакмицу са другим народима. И не само да би требало по једном одређеном систему подизати насеља од Београда до Авале, него би тако исто ово техничко старање морало да се прошири на сва насеља у земљи, рачунајући ту вароши, варошице и села. Са те више тачке гледишта треба ценити не само иницијативу Општине Београдске да ове односе регулише путем новог Грађевинског Закона, који се ради, него тако исто и иницијативу Краљевске Владе да у форми једног оквир- грађевинског закона нормира сличне односе у целој земљи.