Београдске општинске новине

Општинсме Новиие

Страна "7

Јован Ђоновић.

3

Радио у слушОн градснв нултурно-хнгнјвнсне полнтнне

Рздио је неоумшиви и велики културни напредак овога доба. Са ,шиме је добијен моћ, нји фактор. не Јсамо за културне забаве и музичко обршовање, него и силан опруг за културно « материјално раввиће човека и друштјва. ДаЈнас, у •културним народима, радио ое иакормшћава не само за муаику, наго и за ваопитање деце, учање радивости, хигијени, :П01пуларисању урбанистичких замаха, дом,аћинству, култури биља и животиња, и т. д. Јадном речи, нема ни једне гране живота илн радиности на коцу није .примењена или 1ко(јој не служи ова суајна тековина људскога духа. И радници ,и занатл !и (је и трговци и новинари и банкари и социални радници и политичари и земљорадници — ,сви они имају да чују вести, П01уке, читаву школу поневши од јез^ика, па до науке и заната,. Савладана је некадања страховита пренрека напретку — даљина. За радио нем,а (даљаше. Оо вољи чујемо неког анаменитог шрофесора, практичног радника, учитеља вештина, ■агронома, 1му,зичарл, и т. д. Даљин.а не чини ништа. |Он <је преко р,адиа ту, са нама, међу нама. Треба још еавладати сиротињу, па да 1напредак буде потпун. Али, то је етвар индустрије и цел^окуппи^х животIII их прилика у једнО 'М народу. Тамо лде је ставдард живота виоок, побеђева је и та сметња. Човек уе добио једну справу, коца служи његово1м разуму, осећању и материјал1ном прошресу уоиште. Код н'ас 1стан|дард живота иде ^са културом. Ни једно .К1и друго нису високи. Цене радиа 1су доста високе. Чак и за оне 'апарате који се нраве на јевтин начтда, она 1надм'аша !К!у1по1В1ву 1моћ 1обичног човвка. Радио це ,још горе, по врху друштва. А требао би да сађе доле, до дубине, јер је њој нотребнији. В^ише треба да науче они доле, него ^о^ни горе. Наука и1м је потребвија. Атракција такође. Велика је 1м ,удрост !п,ружити мрвицу 1задов!01љства ономе, кој|и га по природи положаја у друштву мало има. То је јасно овуда, где г се озбвљно м:исли о дрЈлштвеним 1пр01блем,има. Бурж'0,а1зија света !има доста ^мава. Али, стара се да их савлада. Да би одржала сроЈа* Л 1 "

превласт, она мисли, студира, не подлеже саовим тежњи за зарадам. ,Мора нарочито ми1СЛ1ИТ1И о малом човеку, ако жели да сачува своје апо!оподство. Овуша где то није радила, где је отишла низ саможиве интересе више него низ свест о !и ,нтереоу целине, страдала |је, (изазвала је народ противу себе. Очигледво ,је, да они који ©оде буржоаоко дру!Штво морају бити елитни део. Треба да су свесни и материјалних потреба, жеља, задовољстава, [једн1С1м речју духовних потреба оних које воде. С-амо тако друштво може ићи напред и живети у хар!МО!ВИЈи. Мудар 1авет је изм!ислио и популарисао изуме као радио. У-чинио уе све да они уђу у масе, -с намером да се масе поуче, васнитају и да им се пружи јевтина и стална поука и атрдација. Ако се није могла бесконачно поЦевтинити цена паправи, а оно је прилагођена стандарду живота. Значи, ако није оборева цена, подилвута је варада. ,А то ва једво (И1злази, 1ИЛ1И још и боље ;је. У 1оваком случају добијена ,је м !01гућност да се изум поигуларише. Ми смо у таквом положацу да нам је тешко подићи сташдард живота. Па, ипак, друштву не можемо затворити врата .за уедан изум, потребан 1И напретку и мултури духа. Онда: 1шт.а се да учинити? ,М'и МИСЛИ1МО да је .нотрабно омашити увозне царине и таксе. Виооке тамсе, —• а оне су В;И001ке чим оу једнаке и за првоклаове аварате и оне најслабије, — чине да о« не може ући у масе. Годишњи иадатак од 325 дин. замашна је сума за малог, оитног човека београдске перифершје. У том погледу већ се чууу 1пр!иговор1и. Очигледно је, да то! омета (ширешу радиа. Чини нам се да је нужно охватипи, да радио (вије направа за луксуз, да он не служи само атракцији горњих ,слојева друштва и {као на такав да треба ударити веће и државне и друштвене намете. Он се мора схватити као једно од оредстава за иодизање културе мвса, па тек онда као средство ,за атракшију. Као јзкво треба га ослободити терета или мини-