Београдске општинске новине

Оп 1ХЈТи 11 ске Новине

Страна17

Сава М. Ђорђевић Спаљивање мртваца и подизање кремато ријума у Београду*)

(Наставак)

Са економске стране, посматрајући гробље и крематорију, ©идимо велику разлику јефтиноће на штету гробља. Овде није реч само о земљишту, које Служи за закопавање лешева ,већ колико још другах издатака по породииу умрлога, док се дође до гробља, а колико тек доцније: око парастоса, задушиица, разних црквено-верских помена, вадгробних споменика и т. д. Па ипак, ,иако ови последњи издаци диктоваии традицијом ваше вере, падају осетно на породицу умрлог, да ии!је оног хигијенаког и здравственог имие|ратива, као и економског, у колико се односи на земљу за гробљишта, — могло би се оетати при старгам, — али пред овим двема чињечпицама које задиру у здравље и економско-1животну отпориост живих, -питање спаљивања је зан оваке дискусије. У овом случају апстрахујемо старо Београдско Гробље (код Цркве Св. Марка), које је на путу да се по скором решењу Суда О. Б. а у духу Генерал1»ог Плана Београда, преобрази у један велелепаи и највећи парк вароши Београда. Узимамо у обзир пространство Новога Гробља, које данас износи преко 22 хектар^а (или преко 221.540 м 2 ). Али, када се нма у виду да је данашње Ново Гробље недовољно, (иако је пре извесног времена једни-м делом проширено) и да се опет, из дана у дан немалим морталитетом Београдског живља поставља проблем оснивања и ДРУгих гробљишта, а уз то се зна, да су приватна имања и на периферији скупа, чији власници од обичних њива или утрина, парцелишу плацеве за изградњу кућа и тако од једне често пути некорисне њиве, таквом нарцелацијом а преком потребом насељавања, подижу баонословне цене, које поред осталих погађају .и Општину у колико за проширење фобљишта Илма потребе. ) Како су „Општинске Новине" службе.° рг ''н Ооштине Града Београда, то уредт,-™° п Ушта овај чланак о подизању крема„1. Р . ИЈума са иапоменом да се у њему, као и у потписаним чланцима, изража-

Ми смо у прошлом броју казали да је за потпуно иструљење једнога закоианог леша потребно просечно време од 10 година, а када знамо да је у 1927. год. било сахрањено 3.564 оооба оба пола разног доба старости, и да доцније године, с обзиром и на досељевост —• увећавањем популације у Београду се бројност смртности увећава, јасно је, колико је парцела и ново пространство гробљишта потребно па да се удовољи Београдска потреба закопавања. Са чисто економске и финансијске тачке гледишта по Општину, а апстрахујући ове друго, па и економски факат да један мртвац оптерећује за извесан низ го-

свима осталим 83 лич «о мишљење писца*

Крекаторијум у Штутгарту (Немачка) дина своју породицу, види се, да су потребна «е мала материјална средства с једне стране и не мали комплекси земљишта са друге за подизања гробљишта. Куријозма ради, износимо буџет Гробљанског Одељења Београдске Општине, који преставља цифре само за одржавање Београдског Гробља. ПБРСОНА ЛНИ РАСХОДИ: Гробљанско Одељење О.Г.Б. има: 1 надзорника, 1 благајника, три писара, 14 гро•бара, 1 олужитеља, 1шват чувпра, 1 зво(нара и 1 кочијаша, на чи|је 1се шлате са принадлежностима годишње даје: Дин. 565.120.— Поред тога има 1се извеоан број дневничара, на којих се (кад више кад мање) плаћа Дин. 1,489.584 годишње, — што укупно на персоналне рас-