Београдске општинске новине

Општинске Нониие - —'Страна39 Број кућа и домаћинстава у Београду

Пошто је сређен статистички материјал о броју кућа и домаћинстава у Беотраду, а према резултатима пописа од 15. марта о, г., г. Д-р Мил. Сојадиновић, п.председник Београд. Општ. дао је јавности ово обавештење: Посао око сређивања -статистичмог материала добивенот поппсом од 15. марта т. г. иде правилно својим током. Тај посао обаовља Статистички Одсек поред својих редовиих дужносш. Упра©о, само оно особље које се раније занимало израдом и исправкама бирачких спискова, -сад ради чисто статистичке послозе у Одсеку; остало особље, као и досад, води администрацију, која није ни мала ви незнатиа. После података које сам ја већ саопштио јавности, сређени су и обрађени још извесни подаци. Ја ћу их сукцесивно саопштити јавности. Овом приликом позабавићу се резултатом иописа у колико се одиосе на бројеве кућа и домаћинстза у Београду. Укупно је, приликом последњег поииса, нађено у Београду 20.000 кућа (равно 20.47). Псраст према 1921 заиста је велики, сразмерно већи него што је и сам пораст становништва. Јер, кад је вршен шоследњи државни попис становништва, нађено је у Београду ку.ћа авега око седам и по хиљада (7.465). Тај |Понис, истина, није био обухватио и предграђа Београда, већ само иасеље у ужем атару Београда. Али је тешко претпоставити да су сва предграђа Београда имала, тада, више од једне хиљаде кућа за становање. Према томе је, у сваком елучају, пораст за ових осам година више него двострук.

Интересантно је овде размотрити колико је кућа нађено у Београду ранијих пописа, према подацима Д-р Лазе Костића, у књизи „Београд у прошлости и садашњости'', (издање „Савремене Општине" 1927). 1834 године Београд је имао, не рачунајући ту турске куће, свега 769 кућа. Дванаест година доцније (1846 год.) тај број се пење на 1714, рачунајући све куће. 1854 године број кућа прелази 2000 (ранно 2011), 1859 тодмне је само мало |Већи (2095), 1867 године износи 3478, 1874 године, по званичним подацима је нешто мало мањи (3372). Исто је тако, њихов број неједнак и код доцнијих пописа. 1890 је забележено да Београд има 6033 кућа, 1895 године 5317, 1900 године 5692, 1905 године 7935, а 1910 године 6964. То су све бројеви кућа добивени приликом општих пописа становништва у Србији. Међутим, кад је Београдска Општина крајем 1906 и почетком 1907 године ,под руководством поч. Д-р Драгише М. Ђурића, вршила један епециалан нопис кућа и станова у Београду, нађено је било у варошком реону свега 5370 кућа а ван реона 349, што значи за скоро 1000 мање него 1910 године, а за скоро 2000 мање него 1905 године. Ово је само доказ да се потпуно тачан број кућа не може никако дознати код пописивања станоаништва, већ само онда, ако се врши специалан попис кућа и зграда (евентуално и станова). Разлог је у томе, што пописивачи неједнако схватају појам зграда за становање, а детаљна упутства им се дају не толико у колико се односе на зграде кол-ико на глав-

ТАБЕЛА БР. 2.

Број попис ног реона

ГЕОН УГЛ .вном ОБУХВ АТА

Број к тврдог

ућа од мат< слабог

гриала дрвета

Укупан број кућа за становање На једну кућу долази становника I.

Кварт Дорћолски

919

239

1246

17,9

II.

Кварт Варошки

378

121

-—

499

16,8

III.

Кварт Савамалски

473

192

117

782

21,1

IV.

Кварт Теразијски

700

288

1013

17,5

Палилула — Хаџипоповац

1330

618

2047

15,9

VI.

Палилула — Булбулдер

1525

1047

141

2713

8 ,3

VII.

Кварт Врачарски — Савинац

1733

1166

294!

12,3

VIII.

Кварт Врачарски - Смед.Ђерам

1612

718

2336

10,9

IX.

Пашино Брдо

946

932

1942

5,1

Душановац

693

476

107

1276

5,8

XI.

Сењак — Царева Ћуприја

543

204

763

8,1

XII.

Топчидерско Брдо — Бањица

904

401

1399

7,0

XIII.

Топчидер — Дедиње

221

324

17,6

XIV.

Чукарица — Беле Воде

565

172

766

7,6

Укупно: апсолут. број , У %

12542 62,56

6668 33,26

837 4,18

20047 100,00

11,3