Београдске општинске новине

Општинске Новине

Страна5

Добривој Стојадиновић о моралном ставу општинског функционера У занимљивом низу чланака >и шриказа, холошке структуре једне ооцијалне јединке, којима .Општинске Новине" указују широ:- а друга друштвена, држаин,а која се оличава ко гостопримство, расправљала <су се питања у разним ™по>вима реформи државне управе з коМУН ;|лне политике у развоврсним обли- и њеног утшдаја на опште стање моралног цима Рад једне општине схеаћен је као- обе- живота |у земљи. Наша данашња државна улежје ^стручиих на.иора на пољу њеног мате- права, реконструшсаиа на новим иачелима ријалног усавршавања. Постављање ошштике вођења Држаее, у строгој њиховој примени на ортанизациону осиовиру каја нуди олак- одвела би стању, које је Прево-Парадол за шану примену муниципалних начела главни Фраицуску обележио овим речима: „Очима јр објекат теоријског расматрања. Али, о чо- сваког непристра1сног шосматрача иаша земвеку. као носиоцу целокупне муниципалие ља нуди јединствен призор једног друштва акције, »ије било речи. Можда из оправдане у ксчме је осећање части постало главна гапретпоставке да човек, као морална јединка, рантија доброга реда и ©ршења већотне дужима пуну 'Свест овоје дужности, а можда из ности за које су и вера и иатриоиизам изгу\беђења да морални став 0!Пшти :нско,г функ- биле снагу наредбе. Том осећању части дугуционера добија свој тразилан израз кроз јемо ако се поштују иаши закони, ако наши стручну оргасиизацију општине, којој се и по- млади војници послушно ступају нод застаовећује потргбна пажња. Независно од једне ву, ако благајник поштује јавну касу, ако или друге претпосгавке, које могу нмати сво- Француз правилно врши своје дужности преје пуно оправдање у једној уређеној заједни- ма држави и суграђанима". (В. Е. ТераЈОн: ци, налазимо да баш о овоме питању мора „Част « морални стринцип".) бити речи. Случајеви посрнулости, од којих Лична појединачна иницијатива захтева, је један трагично завршен (уништењем жи- напротив , велике напоре воље и јачу култивота, дају нам ираво на дискусију ове врсте. висаност духа. Располажемо ли ми овим дваСпровођење општипских послова, ма ко- ма елементима у довољноу мери да би смо лико оно било сконцен.трисано у погледу да- могли рачунати на њихову ангажс^ван^ост као ваља иницијатива од стране ошштинске на сигуран лек против носрнулости? управе, у зависности је у овом правилном у јачој диференцијацији села и града извршењу од административног органа. Из- појављују се и две моралне норме, управо два. гледа немогуће завести такву врсту надзора начина извршења моралиих закоиа. Село је у извршивању општинсмих одлука, да ее га- примитивни одсјај традиција, слабо изложерантује пуна исправност извршења. Кад би но ударима и поремећајима. Град је сав у општинска управа била приморагаа на мере вртлогу новог друштвеног живота и привредте врсте, њена би пажња била встсорбована ног лрепорода. Из те разлике друштвеноу иуној н-епродуктивности акције. Значи, не- привредаог положаја ових двеју агломераизбежан је ослонац на пуну савест изврши- ција проистиче и разлика у општем склопу 'Оца, на њепов морални став, част, његово душевног живота једне и,ли друге. Та је разсоцијално осећање заједнице. лика у толико већа код нас, у колико развиДубоко потресне моралне кризе у после- так градова узима размере које му по исторатном животу ставиле су у узбудљив покрет ријској нужности диктује захтев данашњиумне одаге људи којима је стало до ликова- це, док село остаје ван домашаја евошуције. ња оних старих појмова о моралној чврсти- Код народа западне културе одавно су на ни. карактеру и поштењу. Сви се 1паште да дневном реду психолошка расматрања човенађу брз и лако применљив лек моралном кове акције, да би се утврдило оно што даје беопућу које се донепало људске свести у пу- сталност апоолутну чврстину једног радаог ном пустошењу. Наш народ је ва крилима начела. Од појединаца ка држави и њеном великог морала летео из победе у победу, престижу. Тамо се тврди, да би један народ оорећи се у незапамћеном стојицизму за сво- брзо ишчезао са 1светске карте ако ие би умео ЈУ праведну ствар. Цела је наша историја да да најширег замаха својој части у циљу проткана праведношћу борбе за велико на- стварања !што пзузетнијег положаја међу наро,л!.;о дело и данашњем човеку не би било родима. Онај ко се задовољава својим нолотешко да се снађе у великом пословном врт- жајем, најближи је да га изгуби. Претерана логу ако уме мадо само да се инепирише умереност је знак умањења народне актипморалном снагом великих прегнућа таквога ности, «з ње произлази повлачење и ,>пазамаха. Али, т|у је, рекао бих, ова тешкоћа. дање. Потребно је и главно да један народ . ер ' има Д ве иницијативе за опште побољша- има извеоне аспнрације, не упуштајући се у н>е у овом правцу: лична, појединачаа, инди- њихоеу основаност. Будућност припада онивидуална, која је у пуној зависности од пси- ма, личностима или друштвима, који <су уна-