Београдске општинске новине

Стр. 10

Општи нске Новине

ЈТук Победе (Агс (1е {пишрће). Крагујевачким друмом, отуда од Авале, па крај Вождоаог парка, т.ри пута се ©раћала са бојишта наша победничка војска и три пута је ту, на ономе превоју код Звездаре, дочекивана. Први пут, када нам је донела проширење граница до Косова; други п:ут, када нам је освојила целу Јужну Србију и трећи иут, када иам је ослободила и ујединила све области на којима живе Срби, Хрвати и Словенци.

Споменик поч. Јована Суботића

На томе месту, на лревоју код ЗвездареЈ ваља подићи триумфалну капију. Не скупу, која би премашала наше материјалне снаге, не украшену рељефима и каменорезима, као што је у великих и моћних народа али, назидану од обичнога камена из београдокога града који се сад добија рушењем .непотребаих делова његових. Тим каменом зидана она још јаче симболизира значај наших победа. 3. За споменик Вука Караџића има бити резервисана централна рондела у универзитетсшм парку, између Дооитејевог и Панчићевог споменика.

VI. Још један споменик. У будуће опоменике спада и онај који би се имао дићи догађају на Чукур-чешми. За оодизање тога споменика постоји нарочити ф»онд (Ванђела Томе) код Задужбинскога ^Одељења Мииистарства Просвете, и жељу би завештачеву ваљало испунити. Споменик се тај не би сад већ могао дићи на самоме месту догађаја, јер та је чешма била на сред улице, пред данашњом кућом Геце Кона, у Добрачиној улици, али би се могао дићи у непосредној близини, на врху празног галаца „Црвенога Крста" чиме би тај врх био мало засечен, што будућој згради не би ни мало сметало а служило би јој и као украс. То је онај врх плаца на углу Симине и Добрачине улице, где би се споменик врло лако поставио. Од „Црвенога Крста" треба за времена прибавити пристанак за ово а, ако би се у том логледу .наишло на несавладљиве тешкоће, онда би се тај споменик могао подићи и на углу који чини Позоришна и Душанова улица а који је данас порта будуће дорћолске цркве. Тај плац је истина удаљенији од места догађаја, али ипак припада тој околини. VII. Обележја. Има у Београду неколико историјских места које време брише а неопростиви је грех необележити их и сачувати их лотомству. Једно је од тих места Чупина Хумка на којој је спаљен Свети Сава. О месту ове хумке направио је збрку Глигорије Возаровић који је произвољно побо крст више данашње „Славије" и ако је шо свему спалиште на Таш-мајдану. Ваљало би се обратити Академији Наука да се она дефинитивно изрази о томе и онда обележити то место, можда једН01М византијском пирамидом или малом капелом. Друго место које заслужује обележје, то је она хумка у порти цркве Св. Марка на којој је 30. иовембра 1830. године прочитан Султански Хатишериф о унутрашњој независности Кнежевине Србије. Један стуб који би носио обележен горњи датум био би довољан белег за то место. Пропланак на десној страни стазе која води од Српске Круне кроз Калимегдан има за историју Београда великога значаја. На томе пропланку примио је Кнез-Михајло кључеве београдскога града, на коме је тога тренутка пала турска застава, те означила нову еру српскога Београда, или лочетак најновије историје наше престонице. На томе месту могла би се, из градскога камена, подићи кула и на њој од белога мрамора крст са оцилима што би лрестављало грб вароши Београда.