Београдске општинске новине
Опшгамске Новине - Стр. 25 Влада Миленковић Ч Исхрана београдског становништва
Много је проблема који интересују нашу престоницу и мојима ее у ближој или даљој будућмосш мора иосветити озбиљна пажња. Ти су проблеми разноврони, и привредни, и соЦ !ИЈални, и хишјенски и здраествени. Да би се ти ироблеми правилно схватили и да би се могло одлучити на ©ве или оне мере у правцу њихова решавања мора се, пре свега, испитати положај и стање услова под којима су извеоне иојаве настале и у ком оравцу је одређен, под данашњим околностима, њихснв даљи развој. Тако, «а пример, за решавање здравствених проблвма престонице нужно је знати, поред осталога, капацитет и начин исхране лреетоничког становништва. На оонову тих података може се даље просуђивати о економском, социјалном и културном стању престоничког грађанства, као и о његовом степену благостања. Стога општинске управе на западу полажу велику пажњу на обраду овог статистичког материјала, који им по том служи као мерило за предузимање извесних корака у својој комунално политичкој -акцији. Ми ових података са овако једног компетентног места немамо. Међутим, у Општиноким Новинама од 1. августа т. г., г. Д-р Стојадин 11авловић, на основу лрикупљених података, изнео је извесне цифре у погледу кретања ■капацитета исхране престоничког становништва, које заелужују ;пуну пажњу. Ми нећемо улазитк у оцену тачноети ових цифара, као ни у њихову детаљнију коректуру. И г. Др. Павловић се не залаже за њихову тачност, већ их саопштава уз низ неапходао потребних опрада и објашњења. (При свем том, сматрамо да овај први рад о овом питању заслужује пажњу и да је згод1ж>, под иретпоетавком барем и приближне тачности података указати .на извеона питања, која се неодложно намећу. Према податцима г. Др. Павловића просечна годишња потрошња најглавнијих артикала кретала ее на једног становника овако:
месо
маст
риба
зејтин
1924.
15.7 кг.
0.5 кг.
4.2 кг. 4.3 лит
1925.
29.1
1.0
4.1
6.2
1926.
35.5
0.8
3.6
5.0
1927.
33.8.
1.6
3.1
4.7
1928.
27.6
0.9
2.6
4.3
бутер-кајмак
поврће пресно
поврће консервис.
1924.
1.8 кг.
188.5
кг.
1.2 кг.
1925.
2.0
121.0
0.2
1926.
2.2
116.1
0.2
1927.
3.0
116.4
0.05
1928,
2.0
98.8
0.2
алкохол
шећер
млеко
јаја кг.
1924.
97.7
27.9
69.9
5.8
1925.
83.1
28.1
71.3
5.8
1926.
83.1
23.4
76.0
6.1
1927.
77.3
20.1
78.9
6.2
1928.
66.6
18.2
74.2
3.6
Напредак становништва наше преетонице у тесној је вези са исхраном. Исхрана је услов за сваку човекову радњу. Управо овака делатност је у крајњој линији функција исхране т. ј. одржавање и напредовање појединца. Добра и рационална исхрана јача онагу народа, као и његову отпорност према овима недаћама, како еоцијалним тако и :индивидуалним. Од исхране зависи степен здравља народа. Према висини рационалности исхране може се ценити степен народног благостања. Ако наведене податке о исхрани престоничког становништва 1посматрамо у светлости набачених проблема не можемо доћи ни до мало повољних резултата и конетатација. Пре свега, морамо утврдити да се 'престоничко етановништво недовољно храни. Даље утврђујемо, да се потрошња извеоних важних артикала поеледњих година смањује. То је нееумњиво доказ опале економоке моћи престоничког становништва последњих година. И друпи закључак који се намеће из горњих конетатација јесте, да у преетоници преовлађују типови средњих и сиромашнијих грађана, јер када би било обратно т. ј. кад би богатији ред људи био већи, онда би несумњиво и општи ИИ1ВО потрошње био виши. Да анализирамо потрошњу артиклима. Потрошња меса од 35.5 кг. 1926. г. смањила ее 1928. г. на 27.6 иг. Међутим патрошња меса у Немачкој 1925/26. год. на главу била је 47.920 кг. Разлика, дакле, између просечне потрошње у нашој престоници и оне у Немачшј износи 20.278 мг., а то је, нема сумње, поразна цифра по економско-социјални положај нашег грађанства. Овако низак степен потрошње меса могао би ее разумети, да је у .питању измена начина исхране. Међутим, тај случај не стој^и, пошто је потрошња бутера, кајмака, поврћа, млека и јаја т. ј. главних артикала данашње преоријентиане потрошње, такође опала. |Потрошња маети показује мањи пораст што је последица потребе јаче исхране радништва. Потрошња рибе је од 1924. год. сгално у опадању, као и зејтина. Бутера и кајмака троши се на главу око 2. кг. и то отпада сигурно на богатије слојеве. Потрошња пресног поврћа такође је опала, а конзервисаног поврћа налази се на једном бедном степеиу.