Београдске општинске новине

ОпШтИнсме Новине _ Стр. З^ЈР Д-р Коста М. Јовановић Купатиле у старом добу

Што је народ културниЈи у толико ее више и ламше шрилагођава личној и општој хигијени. Један од најиажиијих делова хи■пиЈјене је чиетоћа. Да 6» ое она што лакше и што боље одржавала, варочито по градо.вима, све градеке општине ее труде да уведу што модернија еретства за одржавање :чистоће како градске тако и личне. За то данас видимо да се општине труде да уводе што боља,. што практичпија и што јефтииија ку/латиља, тако да ее и најеиромашнији м^оже шима служити. Неће бити без интерееа да изнесемо, како се је у најстаријем добу воднло рачуна о чистоћи тела, те и о купатилима. Купање и прање тела ©одом видимо код најјетаријих народа, нарочито тај мулт валазимо развијен код етарих Грка и Римљана као што нам показују стари записи ХЈипо 1 крата, Галенуса, Ценза, Талиануса и других. Као пр-ва купалита еу употребљавани из:во'ри и реке, као што то Хомер описује за мраљеву ћерку Наусаму или као што налазимо у Библији за Ф.ав.аоноау кћер. Лакедемонци еу ее купали {по Марцијалу) у реци Еуротаеу. Јевреји еу се морали, према Мојеијев10м закону често купати и држати ч!ието. Н.ајзад, то су радили и .с)ви оријенталци, ,јер их је на то тепала њихова топла клима. Временом код етарих Грка купање је поетало естетични народни обичај, те се по..ред до !М .аћих мупатила, почела да праве прв;а јавна мупатила. Грци, који .су ее иселили у Јужну Италију почели еу први да праве велика и луксузна јавна купатила. Прво велико лукеузно мупатило направио је Селинус мод Терме у Сицилији. Од тога доба е .ва слична купатила називају се Термама. Стари Римља,ни нису само имали домаћа купатила „Ва1пеит" већ еу градили и велика ј.авна купатила, а што је моји цар био 'богатији то га је он пра«ио са иише луксуза и удобноети. Колико еу таква купатила 'била вечавствена, показују нам развалине Каракалиног купатила (Тћегтае СагасаИае). Агрипа је своје величанствено кутаатило поклонио римском народу. Тибериус, Нарон, Тит, Каракала и Диоклецијан подиза-

ли <су величанствена купатида, ко!ја ау поред свију угодноети имала евоје библиотеке, места .за забаве и игре, уметнич|ки израђене етубо!ве и галерије слика.ј У једно време било је дозвољено' да се мушки и женеки могу заједно купати, што оу неки цареви као немо'рално законом забрањивали (Август, Север и Хадријан), али еу други раскалашни цареви те законе обарали. „Купање" се је Римљанима толимо свиђало да су по цео дан .проводили у купатилу. Тако је записано да се је римски цар Комодус купао' по 8.—10 шута дневно. Близу Рима била је топла (вода Баја у чијем еу ее .купатилу купали Римљани. Хо- рације и Овид кажу на једном меету да су се многи Римљани услед [претераног купања у 0 'вој топлој води разбољевали и многи је здрав из о)во!г купатила изашао са „раном у ерцу". При купању је био обичајј да ее тело маже уљем и помадама и да ее трља нарочитим четкама које су називали Стригили. Ово се раније валазило још и код старих Грка. По'ред тота шри мупању се је уп1отребљавало још једно срететво за чишћење коже које ^се по Хииократу звало еапуњава земља. Ието тако за трљање су се уп!Отребљ.авали и еунђери за К10је /је праотац медицине Хипократ казао да су б!0љи и здравиЈи од четака. Изгледа да старопрчка кућевна купатила нису одгов.арала свима потребама, те је зато Хипократ у треће.м делу е'воје књиге о животу назначио камо треба да је купатило, да би ее могло употребити и за оболеле еа великом температуром. Римљани примивши обичаје купања и прављења купатила, пренели еу ту добру навику и на Гале као и на Германе. Али Римљани нису !сам !0 правили домаћа и јаива купатила. Ови еу свугде где год су ваилазили на топле и лековите изворе подизали купатила односно бање. И данас готово сва светека купатила и бање ирво (су 1Подигли Римљани, од којих су се нека и данас одржала, док еу друга пропадала еа пропашћу Римљана, да ее поеле дужег времена поново по'дигну. Готово еве наше бање биле 1су искоришћаване од Римљана као купатила.