Београдске општинске новине

Општинске Новине

Стр. 29

као што је град, само с гледашта земљишне и кућне ренте, значило би игнорисати друге важније и производне чиниоде. Поред тога, ова Веберо>ва дефиниција, ма колико била тачна у односу на саеремене градове и њихов систем ренте, не обухвата античке и средњевековне градове, иити савремене градове колосе где је дена земље неизмерно висока. Вернер Зомбарт -би био ближи стварности са својом изјавом, да је „град велико насеље људи који се кори^сте производима туђег земљоделског рада ради -свог одржавања". Овде се јаоно »стиче разлика између насељеног града и сеоске привреде као типично земљорадничке делатносш. Но, ипак, ни она гаије без недостатака. Прво, оваква дефиниција почива на чистој нагацији, не указује довољно «а карактеристичне облике рада градских становника. Друго, ма колико да је тачна у примени на средњевековне занатске и трговачке градове као и на извеане типичне савремене градове, она никако не обухвата градове натуралне привреде са мало развијеиом разменом и ииштавном ^поделом рада. М. Коваљевски је нешто ближи тачности кад, схватајући град и село као два овета, означава град као „насеље са веома јаком диференцијацијом занимања, првенствено индустријских, трговачких и кредитних". Но и ово је нетачно, у колико се претендује на општу важност и примену ове дефиниције на све градове почев од Вавилона. Ако се пажљиво промотре наведене дефиниције, увидеће се да су њихове мане у главном у томе, што њихови творци, у тежњи да нађу стварне ознаке за једновремено обележје градова свих типова, предела и епоха, упадоше у неостварљиве циљеве. Градски жи-

вот, као и оваку другу 'СОциЈалну поЈаву, треба пооматрати у даном тренутку, и њихове ооновице, привредне и друге, ценити ио важности епохе. Према томе, иравилан је поступак оних економиста и социолога кој-и су избегавали једнообразне дефиниције за градове ових времена и предела. За класификацију градова најбоље би нам могла послужити њихова намена, оклоп, значај, она социјално-економска функција коју градови, сваки посебице, врше. Овде би се одмвх истакла подела на две групе: градови чисто економски (привредно - производни) и градови нарочитога типа. У прву би групу дошли градови: 1) индустријски; 2) трговачки. Како, у ствари, нема много градова с јаоном поделом на индустријске и трговачке, то би се читава скала осталих градова између ове дв егрупе назвали 3) индустријско-трговачким град0|В!И1ма. Градови прве групе могли би, >с обзиром на поједине особине земаља, да се поделе још на: фабричне и занатске, затим рудареке (чији је процват у вези с иокопавањем подземља и његовом вредношћу). Трговачки пак, градови, могли би се разделити на градове -спољне трговине (трговачка места на морској обали) и градови унутрашње трговине (пристаништа ^на великим рекама и железничким укрштавањи'ма). У друлу групу улазе градови: 1) војнички (тврђаве, као |Кронштат, Гибралтар), 2) чисто административни, 3) научно - васпитни (као Оксфорд, Кембриџ, Хајделберг) и 4) здравствени •(санитарни) или бање. Неки урбанисти присаједињују овим поделама и т. зв. овете градове (на пр. Бенарес), затим градове — резиденције (дворске градове, као 'Цароко Село, Версаљ итд.) и дипло-матске градове. Ке се)