Београдске општинске новине
Општинске Новине
женских); италијаиошг 337 (160 мушкараца и 90 женских); енглеског 126 (66 мунжараца и 61 же»ска). Кад се још иаувму језици споменути код руоког, 'ових осталих језмка има једва више од једие хиљаде. Према иоеледњем пошису од 1921 године, однос се прилично изимеиио. Тада <зу стаиовниц1и српско-харватског матерњег јез;ика сачињавали скоро 88 процената етавовништва (а сад 82 и по). 'Сло^венци оу тада сачињавали мало више од једног процента (сад окоро 2 и по). Ови други еловенски језици заједно нису имали становика ®ише од 3 процента (управо 2,8%), сад два пут више. Немци |партиципирају боље за цели један проценат, а Маџари исто тако, Арнаути и Талијани су углавном задржали евоје раније учешће, па чак и незнатно релативно опали. Ма колико тод да релативио учешће нашег живља међу београдским етановништвом опада, мора се ипак наглаеити да међу оеим европоким престоницама ретко где да има владајући језик овако импозантну процентуалну висину. Поред тога, не треба заборавити да се је највећи део инојезичног етановништва доселио у Београд поеле рата. У колико то досељено становништво гоокаже тенденцију да овде етално оетане, у толико ће теже оно моћи да избегне природом и еоциолошки утврђеном процееу амалгамирања и претапања. То нам најбоље доказује ел>учај са пре рата доеељеним етранцима, које ми еад разликујемо од нас еамих једино, још по њиховим презименима. Из свега овога није тешко извући закључак да све елабија партиципација доминирајућег језика у нашој престоници не може и даље да напредује. Пре би се могло тврдити обрнуто 1 : да ће идући шописи наћи процентуално сви више етановника орпоко-хрватоког матерњег језика. •Ови се подаци односе еамо на матерњи језик, а не и на народност. Међутим, у пописним лиетићима еу била поетављеиа и питања о народности као оеећају становника. Кад буде, и ако буде потребно, ти подаци ће се такође искориетити. За сад, међутим, у Статистичком Одељењу ее испитује и пиеменоет београдског становништва, а да би ее онда прешло на друга, не мање важна, обележја. Верујем да ће ускоро бити потпуно искоришћен материјал овог по себи значајног пописа тако да ће Општина Београдска већ крајем ове године моћи да пружи јавности и један Статиетички Годишњак, први ове врсте, који ће згодно послужити >како за научне тако исто и за друге сврхе. Са задовољством констатујем да и друпи градови следују лепом примеру престоничке (јпштине на томе (пољу,
јер вредност статистике не може довољно да се нагласи у животу једнога народа. Нова Општинска Управа која је отпочела да уводи одређене сиетеме комуналног рада ематрала је да не сме ^изостати ни на овом пољу етва^ ри. За ово кратко време више ее није могло дати, а промене које 1извод1имо убрзавају процес рада и консолидације Општине.
ТАБЕЛА 5а. Сумарни преглед становника по матерњем језику
о.
Број присутних становника
о сз <ЈЈ Он
Матерњи језик
мушких
женских
свега
1
Српско-хрватски
107188
79419
186607
2
Словеначки
2356
2978
5334
3
Руски
5645
3787
9432
4
Немачки
3775
5554
9329
5
Мађарски
2042
2938
4980
6
Чешки
1077
1255
2332
7
Јеврејски и Шпањ.
1070
1186
2256
8
Румунски
554
593
1147
9
Арнаутски
854
23
877
10
Словачки
196
454
650
11
Француски
157
337
494
12
Турски
452
40
492
13
Цигански
199
223
422
14
Грчки
207
207
414
15
Италијански
160
177
337
16
Пољски
128
208
336
17
Бугарски
134
90
224
18
Монголски
127
72
199
19
Енглески
65
61
126
20
Јерменски
59
48
107
21
Цинцарски
36
16
52
22
Асирски
11
7
18
23
Холандски
6
4
10
24
Халдејски
4
3
7
25
Естонски
3
4
7
26
Осетински
4
1
5
27
Литвански
3
1
4
28
Шведски
2
2
4
29
Дански
1
3
4
30
Черкески
4
—
4
31
Ђурђијански
1
2
3
32
Фламански
—
3
3
33
Русински
1
1
2
34
Латишки
1
1
2
35
Летонски
1
1
2
36
Кинески
1
--
1
37
Португалски
1
1 1
38
Арапски
1
—
39
Фински
—
1
1
40
Норвешки
—
1
1
41
Непознати
33
29
62
Укупно |
126559
99730
226289