Београдске општинске новине

Стр. 2

Општинске Новине

шњег живота престовице, изменивши како социјалну 'Композицију становништва, тако исто и »мовинске односе, напослетку и сам начин •искоришћавања кућа. Докле је раније ,на теаној парцели била кућа самога сопственика, дотле се крајем прошлог а иарочито у почетку овог столећа, куће претварају оистематаки у куће за иадавање, са нагомиланошћу становиика која је у очи рата износила близу 16 становника на једној парцели. Тиме је довољно наглашен и карактер тако званих кирајџијоких касарна ових кућа, које представљају не само ругобу него и праву оиаоност по живот будућих генерација. Било је потребно да са великим променама које оу наступиле у животу, раду и саставу становништва, наступе и промене на пољу облика ових парцела, или да се, ако би се иати систем вадржао, нормирају сасвим други односи у погледу изградње кућа. То није учињено на време, отуда и ове тешкоће на које данас Београд наилази. Али ове тешкоће нису специфично београдске; оне одликују живот и осталих наших градоза. Тако у нашим паланкама, које су поникле махом у другој половини прошлог столећа, систем парцелација иман.а у тако званим чаршијама (ужи сити) показује немогућност његовог задржавања данас када су се прилике у основи измениле. Ширина парцеле обично је 3—4 метра, што је било аасвим довољно за примитивне економске прилике тога доба. Томе је ишла на руку и срећна околност да су домови грађана били одвојени од дућана. Питање се поставља како ће данае да се лрилагоде грађевине економски далеко јачих сталежа тесним парцелама, које »су подносиле само економски слабијег човека. Један летимичан поглед на улице наших паланака, где се куће подижу на више спратова и на тесвим нарцелама, увериће нас одмах у немогућнО |СТ задржавања овога стања. Питање је, као што се види, веома сложено и изискује како дубоке студије, тако исто и смишљену примену мера за измену стања на боље. Ако бисмо даље остали при упоређењу облика сеоских имања са онима у варошима, морамо одмах утврдити преимућства расуђивања наших сељака, који су на томе пољу ствари далеко испред варошана. Јер сељак, као што смо утврдили, етвара оне облике који 1су у 'Окладу ^са економском наменом имања, чему ирилагођава, у тако исто срећној хармонији и саму |3лра|ду, докле варошанин ставља грађевину која треба да елужи савремеиим потребама, у један готово немогућ оквир, који је стицајем околности наследио из недавне прошлости. Ако бисмо прешли на конкретно излагање неколико чињеница из ове области, то би-

смо могли извршити поделу погрешног система парцелације, који се оцртава у следећим случајевима. 1) У самом центру вароши не води се рачуна о новим потребама грађана, које се дијаметрално разликују од свих потреба рагаијих епоха. То важи нарочито на економском пољу. И поред тога што су градови, захваљујући лаким, брзим и савршеиим саобраћајним средствима, добили више центрифугални карактер, са сталном тежњом удаљавања од центра, ипак центар вароши ни у колико не губи и неће изгубнти свој првобитни значај. Шта више постоји и у новије време тенденција изграђивања кућа у варошима с обзиром на саму висину, са умањивањем ове у оразмери удаљивања од центра. Зграде нашег доба служе тако компликованим и разноврсним економским потребама да је задовољавање ових немогуће ако зато !не постоји и техничка могућност. У центру се и-стина све мање станује, те и зграде у њему не морају испуњавати о^не хигијенске услове који се траже за крајеве даље од центра. Но и поред свега тога и зграде које служе за екон0'мске сврхе морају да одговарају одређеним техничким, хигијенским 'Па и естетским условима, ^нарочито пак морају бити обезбеђене у конструктивном погледу и од опасности пожара. За зграде у центру (сити) најекономичнији је облик, ако тако могу да се изразим, искоришћавање целих грађевинских блокова, т. ј. свих парцела на једном ужем блоку. Где се то не да извести потребна је хармонична обрада више зграда суседних парцела, тако да ове на тај посредан начин, дођу до једнообразности и економичности и неодступајући од основе распарчаних релативно малих ^парцела на томе блоку. Постоји читав низ техничких могућности за обраду заједничких дворишта и искоришћавање светлости и ваздуха 1на начин који би економски био рационалан, у толико пре јер начелО спајања дворишта и разумног прилагођавања једне зграде другој за своју примену не тражи готово -никакву жртву, — на против обезбеђује јачу ренту самом сопственику. Тако се у томе случају може, на пример, допустити јаче искоришћавање озидане површине, а то је већ једно економско преимућство, чији се значај не може довољно да нагласи. У Београду се данас не примењује у опште начело спајања дворишта, нити хармоничне обраде зграда једне парцеле с обзиром на потребе других суседних. У самом центру 1на Теразијама и Коларчевој улици могу се видети вишеапратне зграде подигнуте на теоним парцелама, које су скоро неупотребљиве. Овде се ствара један тип кућа који не само да није рационалан, него је и противан цривредној намени самих зграда. У колико сада двориште и добија светлости те овај систем не изгледа толико опасан, зло ће се осетити тек