Београдске општинске новине

Стр. 4©

Општинске Нонине

У мају и јуну вршено је пелцовање против великих богиња. Деца, која су прошла кроз ову установу, била су већим делом у дсбу одојчета и малог детета, тако су 34.6% све прегледане деце била одојчад, 46.3% мала деца, 29.1% деца школског доба. 22% свих лрегледа био је но.свећен здравој деци. Деца >су гао> св-ом ооцијалном положају била већим делом из сиромашне средине. Занимање родитеља било је следеће: 40.5% занатлија 12 % радника 16.5% чиковника 9.4% трговаца 13.6% служитеља 2 % звмљорадника 6 % незапослених и других ирофесија. Сваког месеца аослат је Општинсксм Санитету детаља« извешгај о болестима и броју прегледане деце. Болести органа за дисање биле су у највећем броју заступљене. Поједини лекови издавали су се у амбуланти. Од1. јаауара до 30. јуна 1929 године билз' је: 838 деце уписано-, а вршена 2540 прегледа. Од о©ог целокупног броја прегледа (2450) долази на саветовалиште 553, а на лечење 1987 прегледа. Поред гога извршена је вакцинација против великих богиња код 344 детета, а 193 детета лечена су вештачким сунцем. У 43 дечја стана учињено је 65 посега. Што .се тиче смртности деце, која су била уписана у ову дечју усганову, не могу се дати тачни подаци, пошто је један број ове деце лечен и у болници и у другим амбулалтама. Родитељи <су обавестили амбуланту свега о смрти 9 деце. Дечја амбуланта располагала је са два одељења за преглед, једним одељењем за мерење деце, једним одељењем за сунчање-и једном чекааницо 'М. Рад у амбуланти водио је један лекар дечји специјалиста уз помоћ једног лекара и Једне сестре нудиље. РАД ДЕЧЈЕ АМБУЛАНТЕ У УЛ. КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ 20 — Шеф Д-р Љубомир Вуловић Циљ сваког поликлиничног прегледа у главном је експедитошан: новршно прегледање болесника, давање савета и прелисивање лекова, и одашиљање болесника. Кад је амбуланта велика, чему тежи скоро сваки лекар, а статистички прохтеви замашни, време за лреглед, које оваком боле.снику ирипада, врло је мало, и онај страда због кога постоји амбуланта: сам болесник. За девет година мога педијатријског рада клиничког и поликлиничког увек сам тежио једном великом задатку: да поликлинички

преглед (амбуланта, диспансер, саветозалиште) не буде експедитиван него савестан, да се не тежи бројно великој амбулавти него велико'м броју темељно прегледане деце. То је један од главеих разлога због чега ја сам гледам да број болесника не повећам много. На том принципу: гаоликлиника треба да буде мала клиника, .заснована је и наша администрација (види ближе у великом извештају). Други разлог због чега ми морамо да одржавамо стационаран број болесника јесте технички. Зграда је (мала, стара и трошна. Предсобље, где одојчад чека, нема прозора ни светлости. Мрачно је и тесно, и кад се десн да имамо по 25—30 болесника, 'Онда половина чека на улици, и у ходнику, а лоловина је у предсобљу. Уз то треба додати да добар део одојчади бива довођен у колицима, да свако одојче има по једну ил« две пратилице, да би се разумело како је страшна атмосфера за 60 лица (плус колица) у једном предсобљу великом 3 X 2,5 метара. Трећи разлог: Завод и Диспансер немају довољно особља. Сестра долази у јутру у 6 ■сати ради иа млеку, прекида мало у оодне, и наставља по подне у диспансеру ове до 6 и 7 часош. Кад наиђе време зрачења вештачким сунцем, сестра пропада. У Заводу није боље. Он храни 300—400 деце, и производи око 200 литара млека. У влази и пари, на бетону, без сунца, особље ради од 6 у јутру до 3 по подие. Најзад четврти разлог. Не сме се заборавити да има разних дечјих диспансера. Наш Централни Диспансер и Саветовалиште за Одојчад и Матере прегледа искључиво одо-јчад, никако старију децу. Средачка Дечја Амбуланта међутим прегледа одојчад и сву одраслу децу. Сем тога ми прегледе мајки, прегледе њиног млека, и савете никада не бележимо у извештаје. Ми смо у Заводу створили и усавршили производњу (млаћенице, једне од најлековигијих храна за одојчад. Све остале лековите хране, и остала млека, која омо почели да производимо, обуставили смо, јер немамо особља. Наш диспансер, који је себи у првом реду поставио социјалне задатке: профилаксу туберкулозе, валитиса, и луеса, пропаганду природног храњења (дојења) нема довољно особља. Искуства наша у Заводу и Диспансеру саопштена су у Срп. Лекарско.м Друштву (о млађеници) Конгрес Југословен. Дерматолога (млаћеница и екзем), Педијатријска Секција (млаћеница, зрачење и екзем, туберкулоза), Физиолошко Друштво (туберкулоза). Да би могли да радимо молимо 1 : простора (зграду) и особље.