Београдске општинске новине

Страна 6

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

паралелне уЈста1н®ве, изгледа ми да би и оаде била много уолешнија сарадња општине са установама, које поспоје. Те би установе по нарочитом споразуму лримиле еа себе старање 10' огаштииској оиротиши, подносиле извештаје и с'ве остале податке, а општина би им за то дала мзвеону дотацију. Ова сарадња је потребна и из других разлога. Ако се ст:в<арају паралел1ле организације државне, ошштинске, приватне, општина никада неће имати потпуне податке о појединим здравственим питањима или распрострањењу народннх болести, као ако гсе изради једна ко0 'перација између свгах ових установа са општннским са1аитетом на челу. Напослетку концентрисањем материјалних оредстава омогућује се и развнтак ових установа. Ни држава ни општина нису у стању да свако за себе својим посебеим установама обезбеде велике кредите. Али ако се ова средства споје омогућено је, да установе прошире и разгранају свој рад, а с ®реме(ном оснивају и посебна саветовалишта у разниад крајевима града. Овај интерес има општина и из разлога, што би својим срадствима могла основати неке установе, којих још еема, а које би биле од великог зиачаја, као што су установе за мајке и децу, установе за физичко васпитање деце, обданишта, ђачка склоћтишта, летњижовци за ђаке и Децу, опоравилишта, трпезе за ђаке, сиромахе и беспослене и т. д. Докле О (вако стоји са установама за лечење и социјално медицинска питања, нешто је друкчије са организацијом јавне хигијене у Београду. Општина београдска пма органичене обавезе за лечење. Она по закоиу мора да се стара о лечењу сиротиње. Али поред ње о лечењу радника старају се две радничке установе социјалног осигурања, те се у толико ствар још више органичава. Што се тиче социјално медицинских устаноеа, општива би имала највећа интереса да ступи с њима у кооперацију, потпомажући их материјално. Основгати Н01В диспанзер, но:ву амбуланту за венеричне болести, нове диспанзере за децу, нове школске шолик^инике поред ових које постоје и раде било би само расипање средстава. Међутим помагање ових установа од стране општи!не омогућило би им много интензивнији рад. А ту би помоћ могла општина да да у особљу (лекари, сестре), у но ! вцу или у натури (осветљење, ^вода, огрев и т. д.). И интерес ових установа и интерес општинске здравствене службе и интерес стручног рада захтева да се приступи оваквом решењу ових питања. Са јавном хигијеном у општини стоји нешто друкчије, јер је делокруг рада у овом .правцу цело насеље и ^све становништво града Београда. Али у исто доба ова служба не може се организовати само као чисто лекарска. Њена организација захтева и многе друге

стручњаке (ветери1нари, хемичари, санитетски »нжењери, и т. д.). Надаље потребна је непосредна и непрастана сарадња _(не преко аката по надлежности, него у зајеДничким конференцијама ради споразума) -са другим одељењима општине, нарочито техничким! У Београду постоји и државиа установа ове врсте ((Централни хигијенски завод). Овај је Завод и досада и Лезванично сарађивао на мвогим питањим;а са општином. Та би сарадња могла још више да се употпуни и прошири, од ње би општина имала такође корист. Али и поред свега тога општина мора да посвети што већу пажн.у решавању питања )авне хигијене. Та се питања могу како треба решити само добром оргаиизацијом службе и оснивањем нарочите установе, где ће се моћи применом свих В1ау ; ч1н1их метода рада вршити потребна иапитивања и коетроле. Каква би морала бити та организација, доста је тешко питање, јер до сада смо имали у Београду само делимичне оргаее, ша и они нису довољно повезани међу собом. Разне општинске управе устаеовљавале су поједине установе или уводиле поједине службе, али их еије еиједна повезала у једну целину, те су тако мање или више одвојене, и ако је (неопходно потребно да кординираео' и заједнички раде и да буду под једним вођством. Постоје: ветеринарска 'Служба на кланици, бактериолошка лабораторија, .хемијска лабораторија, дезинфекциони завод, надзор над пијацама и радњама животних вамирница, еадзор еа трошаринама и т. д. Сви су ти послови делови јавне хигијене. У Баограду су само повзани, што су под шефом општинског санитета. Међутим међу њима мора да еостоји радна заједиица. Сви оеи морају имати једну установу за рад и једног стручњака хигијеничара, који ће им давати упутства за рад и који ће целу службу упућивати. Бактериолог, хемичар и ветеринар допуњују један другог у прегладу животних намирвица. Оргаеи који прегледају тргове, радње, раде на трошарини морају бити под стручеим вођством и контролом. Морају тражити и ветеринара и бактериолога и хемичара према шотребм. А требало би имати и стручњака за намирнице биљног порекла. Овде још долази контрола пијаће водоводне воде и контрола мнопобројних буеара који постоје у Беграду. За ове послове треба прописати еарочите правилнике и еарочита упутства за о1собље, тако да с знају дужности и начини рада. Друго је важео питање сузбијање заразних болести. Ова служба мора да се реформ1ише и то 1) што ће се сваки заразни болесник принудно упутити у болницу. Данас има тих могућности и законски (чл. 19. Уредбе о сузбијању заразних болести) и сме-