Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 9

они трудили да нађу начин за побољшање општик услова у индустријским градовима. Остављајући механичку рутину овога посла, индустријоки радник упада у другу животну исто тако механичку и тешку. Може радник побољшати своју надницу колико хоће, али општи услов« живота, нод којима живи остаће исти. У томе и јесте проблем. Неки америка1кски индустри|јски градави, као и неке индустријске секције ееликих метропола, тражећи побољшање олштих животних услоза индустриј'ских градова упали су у извесне опсене и лудорије о којима вели познати американски урбанист 2е\у15 Мит{огб у своме есеју Тће СЛу да ништа теже ни смешније за цивилизацију није од подизања „Белих светлосних путева", (раз них светлосних лудорија), „Тобогана" „ШатШата" (погађање у мету), биоскопа, „мерење онаге ударцим : а" и т. д. И гго у замену за !ваздух н проовећивање. Прибегавање оваивим средствима значи одрицање од широких задатака хуманости. Свака градска управа «ндустријоких варо1Ш!и или индустрнјоких секција, вели Мумфорд, стоји пред алтернативом: •или да хуманизира животне услоне индустријских насеља, или да дехумзнизира отаиоеништво. Историјски развитак код културно-трговачких метропола и мањих градова може се још донекле и снооити; код индустријских треба сваку спонтану агломерацију растурити и забранити произвољно подизање и насељавање индустријског дистрикта. Да се вратимо Београду и београдским приликама: београдска је улица још увек са малим изузетком чудовиште. Она се истина поотепено теше, губи своје чворове, нарастке и зупце, али је још увек добрим делом ближе оокаку него булевару. Правилне улице, са кућама плански озиданим, показују тенденцнју за саобраћај и трговачки промет, а ово Је главни фактор интевзивног насељавања. Врло је често случај, да су се и велики трговачки градови развијали без правоугаоног плана и распореда јавних грађевина, да је често дошла фабрика уз школу и кланица уз цркву, али овакав начин развијања није никада давао маха претераној опекулацији са варошким земљиштем и прађевинама. Један од важних узрока овога је недефинитивноот регулационлх линија. Међутим, правоугаона регулација земљишта т. зв. „дпсНгоп" систем или систем „роштиља" дала је изванредног маха спекулацији са земљишним јединицама (плацевима) и ненормалне промене у ценама, што нема нк!какве везе са основним разлогом зашто вароши у_ опште постоје. Није безначајна отвар што је Београд последњих десет оодина био псприште фантастичне спекулације са земљиштем и зградама, и ако је великим делом без правоугаоног плана. Оваква је апекулација претворила зграде и земљиште у артикл за брзу спекулацију и зараду, и озбиљно укочи-

ла нормални и. 1соли'дни развитак вароши. Дешавало се да је једна страћара у центру за осам година променила дванаест влаоника и опет остала оно што је била 1919 године. На овај начин увучени су били у спекулацију са зградама и земљиштем знатни капитали и острањени од грађења и оолидних иослова. У взрошима где већина земљишта припада Општини, која издаје „лисове" на 99 год. као што је случај са Њујорком и делимично Лондоном, оваква спекулација није могућна. Док је на неким местима, нарочито у Америци, у првој полови!ни деветнаестог века спекулација са земљиштем била узела толико маха да је била потпуно укО'чена правилно подизатБе -вароши, као што је :то био случај са Чикагом, Сент Лујзом, Цинцинати и т. д. где су и саме општине као имовинске јединици улазиле у вртлог ове опекулације; бацале ове сзоје терене на продају, куповале, препродавале и т. д. Код наглог подизања привредног живота, ове су појаве неизбежне, али се њихов штетан утицај може смањити « ограничит«. У једној епоси израђене и балаесиране културе треба да се огледа .јадан исти дух како у приватним резиденцијама тако и у палатама. Код нас на оваком кораку одудара дух грубе разновр^сности и простоте. И нешто мното горе од тога: на средини улица часто су још кућерци који сметају саобраћају, као што је то случај са фурунџиницом у Шуматовачкој улици, као « многе друге незг-оде које треба немилоордно отклањати. Осман је за време Наполеона III тгроменио физиономију доброг дела Париза и ударио основ 'његовом даљем развитку. Београду је требала рука,која ћебез икаквих личних и политичких разлога, мада то није лако пребродити, енерпично р.ашч'истити са ориенталским мурдарлуком који се још увек види по београдским улицама. Можда је баш сада време када се то може боље и лакше него што се је могло раније, и него што ће се моћи каоније. Једно од најтежих и најглавнијих ^питања Београда је његов еубурб. Он није постао на тај начин што је мали државни и приватни чино!вник, етално упослени радвик, занатлија и мали трговац одлучио даживинабољем ваздуху и комотније па у предграђу иодигао себи кућицу, већ је то делом скорашњи досељеник са села « еељак који се као мали влаовик ту затекао. Зато је наше предграђе згомилано у !сељачком нереду. Тамо нема ни једне културне уетанове сем основне школе. Тамо има доброг и честитог света, али је тамо у ието време и легло илегалне проституције и криминалитета. Ако обиђете наша предграђа и покушате да завирите на прозор или врата видећете на сваком кораку, како уз боце пуне алкохола, и уз грамофоне старијег типа полунаге жене и раждрљени младићи проводе своје време. То су становници који обично ноћу силазе у центар. Док код просечног варошчог