Београдске општинске новине

Страна 12

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Вода дунавша «ма мање креча него савска вода. Обе в^оде оу одличне за индустријску употребу, сам)0 их треба филтрирати. Беопрад нема много простора за ивдустријска предузећа, јер их у продужењу Мокролушке Реке :и Душановца спречава артиљериска касарна, а Душановац нема железнице; у продужењу Чукарице је жарковачки рит, уз топчидерску реку је парк и државно добро Тостчидер, !низ Дунав на Карабурму нема равнице, а у Вишњици је уска равница уз Дунав, а на платоу Беолрада у његовом залеђу ка Мокром Лугу нема желез^нице. Из свих ових момената и разлото се београдска индустрија развија у Земуну, а када буде мост за Панчево развија-ће се у 'Панчеву. У Бвопраду треба и избећи нагомилађање великих индустрија, које треба подизати у Земуну, Панчеву, Рипњу и Реснику. Из околине Београда падне лодишње пшенице 400—500 вагона, кукуруза 400—500 в^агона, јечма 10—15 вагона, суве шљиве један вагон. Све се ово жито 1 потроши у Београду, пшеницу купе млинови, а кукуруз иде за и:схрану ^стоке и храиу .становништва. Добре године се извезе до 100 вагона пшенице, а кукуруза до 200 вагона. У Београд се !међутим увезе пшенице: до 1200 вагона „Захарије" млин, и до 1000 вагона акционарски млин. Они доносе бачку и баеатску пшеницу и побољшавају квалитет србијанске ишенице. Ови млинови раде већином за војску, а Београд увози и троши дневно 20 вагона брашна и то већином из млинова из Војводине. У Београд се донесе годишње до 15 вагона вуне за продају еељацима. Обично се донесе 10 вагона табачке вуне из Карловца, Тржића и ЈБубљане, а 5 вагона рунске вуне. Од рунске вуне је један мањи део донета вуна из Алжира. Сено се доноси у Беолрад колима са Умке, Колубаре, Младеновца, аЛи ее доноси и железницом из Славоније, Босне и Словеније. Дрвени угаљ се доноси из села Лисовића на Коемају. Говеда и лаке свиње за Београд терају пешке и то највише из Паланке и Пожаревца. У Београду опада све више унос дрвета сељачког а што пада то купује периферија Беолрада. Трговци >са храном су г.г. Континентал (г. Калмић, Белгијанци, и Румуни из Букурешта) 5000—6000 вагона; Домаћа Банка 100200 вагона за извоз; Смед. Кред. Банка ради по целој земљи и извози до 1000 вагона; Миљко Стојковић до 150 валона извезе и прода у Београду 300—400 вагона; Драгутин Мушкатировић ради у Београду и Обреновцу и то у Беолраду до 250 вагона и Обреновцу 100200 валона; Димитрије Мирковић до 100 вагона у Београду и 150 вагона у Ша-пцу; Коста

Живановић до 300 вагона; Јадранска Подунавека Банка финансира: Љубу Стојадиновића из В. Градишта до 1000 ©алона и Риету Христића из Младеновца 500—600 валона и ИзЕоана Банка 500—600 вагона. Извозну трговину за сирове коже оитне стоке из Србије је задржао Београд. Извозника има 6 и пооао је око 68 милиона. У Београду падне 1око 1,000.000 комада јагњећих, 350.000 комада јарећих, 250.000 оечијих и 70.000 комада козјих кожа. Овај је извоз из предкум.ановске Србије. Јужна Србија продаје коже у Скопљу, а нешто купују сарајевски трговци и у Ужицу и Чачку. Од ове коже се продају 50% овчије коже у домаћим фабрикама и око 170.000 комада козјих кожа опанчари ирераде у оиуту за отганке, а оетало :се извезе у иностранство. Из нредкумановске Србије се преко Бео 1 града извезе до 3000 куна и еамсона, 10.000 лисица, 6000 творова, 600 јазаваца, 1000 дивљих мачки, 1000 еидра и 200.000 зечева. Београд је извозну трговнну суве шљиве изгубио и .ако у Беолраду станују највећи извозници шљива. Пре је у Београду долазила шљива из Чачка, Пожеге, Аранђеловца и Г. Милановца, а еада свака има своју железничку станицу и не вози у Београду. Извозна Банка је продала евоју етиважу за фабрику кеса. Београд под утицајем подизања индустрије у земљи луби полако велику увозну трговину, јер фабрике поелужују трговце у мањим местима, по готово истим ценама као и лросисте, али колико губи увозну трловину, он добија делом поеловне централе или филијале гааших фабрика са дућанима који робу продају у унутрашњости, као што су пре гросисти спремали. Колонијална бранша у Београду рачуна да се у Београду потроши колонијалне робе за 300 милиона динара. Велек0!лонијалисги из Београда су изгубили готово целу југо-западну Србију за рачун Сарајева, што лежи на прузи ускотрачној; даље су изгубили за рачун Скопља све вароши до Ниша, а даље .после рата еу се развили гро-стисте у свима већим местима у Србији. Гросисти из Београда колонијалне бранше се помажу тиме, што држе у Гружу и Метковићу стоваришта и тиме снабдевају вароши у Србији, које би иначе куповале у Сарајеву. колонијалисте продају у Панчеву, Земуну и варош^има низ Дунав и Шабац. Лозница купује у Бјељини. Београд продаје галантеријеке робе око 100 милиона, а 50—60 иде од тога за Београд. Гроеисте у мануфактури има у Београду 40 који продају до 650—700 милиона робе, од тога Београду 40—50 милиона — за улицу Балканску и Александрову, и има још 250 трговаца кој;и се директно' 'снабдевају и лотроше до 350 милиона. Од великих фирми