Београдске општинске новине

Страма 14 тара, даље стругаре из Босне и Сло-веније. Из Словеније долази омрча, Боона даје 80% јеле, Србија даје 50% јеле и 50% смрче. Од целокупне количине је увезено 5% боровине. У Београду има 20 гросиста грађана, од којих има и малих који п.родају <П10< 20 1 —30 в^гона грађе, а има и великих који продају по 500 вагона грађе, као г.г. Д. Станчуловић и Чеда Павловић, Браћа Милосављевић и др. Београдске грошсте увезу око 60 милиона пољопривредних машина. Увоз индустријских машина и електричних машина у целу земљу је 400 милиона, од чега преко 15 фирми у Београду прода око 250 милиона динара. Загреб чини у машинама и електрич]ним предметнма половину посла Београда. За крзно има 4 просиста у Београду који праве обрт од око 15 милиона, од чега т.роши унутрашњост две трећине а једну трећииу Београд. Београдски гросисти продају робу у Србији, Банату, Бачкој и Славонији. У Београду има 6 гросиста за говеђу сирову и суву кожу, који праве посла годишње око 50 милиона динара. Од ове коже је половина страна кожа, а половина домаћа кожа. Страна се кожа увови за ђоновски опанак, а домаћа више за опуту, дечје и женске опанке. Сви гросисти продају и штављену кожу за ђоновски ■опанак, а г.г. Браћа Јовановић-Ресавци имају и радионицу у Београду, где годишње штаве по 4—5000 кожа, док други гросисти штаве код београдских опанчара. Гросисти снабдевају предкумановску Србију са кожом, а Јужну Србију снабдева Скопље. Камен за степенице, квадера увози се у Београд из Аранђеловца, Џепа, Рипња и острва Брача; камен за турску калдрму, креч и зидање грађевина, увози се из кречњака из Жаркова, Раковице, Кијева, Лисичијег Потока до 500 куб. мет. дневно, коцка за кадрму увозила се из Ческе, а сада Јабланице, Младог Напоричана, Угриновца и других места из иаше земље. Г. Васа Тешић је лиферовао камена годишње 400—500—800 вагона. Од свега камена 1928 год. је се увезло до 2/3 коцке, па и до 4/5. Цигљана има у Београду 18. Цигље могу да се израде 140,000.000 комада, а потрошено је 1929. год. 1/3 од тога, а трошено је до 70 милиона црепа и израда до 10 милиона комада од чега лиферују Браћа Бон — Вел. Кикинда 1 милион. Конфекционера у мушкој конфекцији има у Београду 5 великих и 35 мањих, од којих 5 великих раде за себе и купују од других конфекционера у земљи, а 35 малих који раде сами за себе за потребе своје .радње. Ова индустрија упослује до 500 радника. Целокупни обрт мушког одела београдских кон.фекционера износи 50 милиона. Од дечјег одела се увезе по неки модел. У мушкој кон-

---■'■- - --- — ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ фекцији која ради са Орбијом је „Беко" у Загребу и по једна већа фирма у Ма-рибору и Вел. Бечкереку. Од ових има 5 конфекционера који продају робу и за унутрашњост земље. Конфекциовера Ш женска одела има 6 радњи, од којих г.г. Пиикас и Комп. раде и за унутрашњост. У целој земљи су још од конфекционера женског одела у Љубљаии две велике куће г.г. Горупа и „Елита". Посао у женској конфекцији износи до 100 милиона динара, ако се урачуна и посао са крзном. Највећи део женске конфекције се ради у земљи 1 . Фарбарских радња има: гросиста 3 и детаљиста 4. Цео њихов посао је 18 милиона динара, од копа се прода пола у Београду, а нола у унутрашњост Србије. Поред њих у Србији половину посла праве фабрике у Загребу и Словенији. Од целог њиковог посла чини: фирнајз 20%, лакови 25%, цинкова бела боја 12% и 5%миниум. Засебан је посао који чини „Анилин" а. д. са трловцима и бојаџијама и „Југанил" са индустријалцима. Посао увоза органске боје чини 3 милиона нЈ.вај. франака, а хемикалије за бојење и штављење око 500.000 швај. франака, обоје за целу земљу, од којих спада на Србију половина. Беонрад има основне школе, гимназије, реалку, учитељску школу, пуни Университет, бабичку и нудиљску шжолу, женску радничкушколу, женску занатлијску и учитељску школу, трговачку академију, једногодишњи трговачки курс за матуранте, ^приватну трговачку школу, средњу техничку школу, вечерње за.натлијске шегртске школе, вечерњу калфенску школу за грађевинске занате и школу трговачке омладине. Школске године 1928/29. је било у Београду ђака у средњој техничког школи 612, у трговачкој академији 616, у општим занатоким школама 3438, и у вишој женској радничкој школи 345. Школа трговачке омладине која траје 6 година, је недељна празничка школа, коју је сама трговачка омладина основала и одржава. За 1928. г. је било 2093, положило је 1324 ђака. Понављали су разреД 14 и 447 променило место становања, остало је због болести и идења у војску или иначе изостало. Школа је потрошила 542.627 динара за годину 1928/29. Ово је једна од најбољих школа у целој земљи по своме утицају који је она имала на развитак трговачког сталежа у Београду и цело-ј земљи. По њеном примеру би требало по целој земљи основати овакве школе за трговачку омладину и сличне за занатску омладину. Београдска трговачка омладина издаје и свој чувени лист „Трговиноки Гласник". У Београду -се одржавају стални мајсторски курсеви Државног Завода за Унапређење Заиата и Индустрије. Годишње се држи 10—