Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ — Страна 21 Д-р Коста М. Јовановић, лекар За дечија игралишта у Београду

Београд почиње да се (облачи у овечано руко, почео је да све више личи на »елике европоке вароши. При рерулисању »саме иароши МИ1СЛИЛО се на све, али је обраћена врло мала пажња :на дечиј.а игралишта. Мамолико да се »игијенске прилике у Беофаду поправљају ипак са здрављем грађана, .а нарочито деце (Стојимо траљаио 1 . Видимо велики број рахитичне деце, слабуњаве, малокрвне деце, а главни је узрок том недовољно суица, светлости и ваздуха. Када су београдске згр!аде, старе, а но!ве - још више, скучене, са малим двориштима или у опште без дворишта, о!нда је потребно наћи други начин да се деци да довољно ваздуха и сунца. То се најбоље може учинити >са дечи'ји!м итралиштима. Ми «х немамо: и за то видимо велики број деце да се налазе само на улици, .а како су улице и сувише прашљрве и увек !прљаве, то- увек лостоји опасеост за децу да се заразе. Друга једна опасност коуа је исто тако важна, а прети неразумној деци, то је све већи и већи улични саобраћај. Ако хоћемо да се позабавимо са питањем дечијих играиишта, то нас поред осталих разлола натерује и озбиљност опасности као и несрећних случајева по улиц.ама, а чије су најчешће жртве деца. Колико се пута родитељи озбиљно забрину, када им се дете у одређено време не врати са играња; колике се разне сум!ње и бојазни стварају да »се детету није на улици десила каква насрећа. Све оио неможе ^се одбацити као безразложно. Јер колико породица, немајући свопа дворишта, туштају децу да би се макар и на уличном ваздуху поиграла са другом децом. Брижљива мати, гледајући бледуњаво дете, које се но цео дан налази у затвореној соби, одоли детињим молбама и пушта га на улични „чист" каздух, <а често јој је награда та, да јој донесу повређено дете са улице. Истина, ако те уличце несрећне случајеве посматр.амо, видећемо да су њихови проузроковачи у највише прилика сама деца. Она то чине и страдају због !своје пепажње и непознавања О1паоно'сти која може да им се деси. Онај и!зраз, што деца траже да изађу на улицу, не показује да дете хоће баш улицу, ®ећ треба да се разуме да дете хоће нашоље у слободу да се наигра до миле воље. А како пема прилнке да се игра где на другом месту онда оно тражи улицу. Улица је врло рђаво и ако нужно игралиште за децу, јер им ва улици прете многобројне опааности. Врл1о би рђаво и безразложно било, ако би се ми трудили да тај нагон и љубав за игру угушимо код деце. Ко је посматрао децу када безбрижно играју, могао је да примети да деца усредсреде сву

своју пажњу на ^итру, а врло мало или потово нимало на околину око себе, те и на све оиасности које им !се могу деаити, а нарочито на улици. Она прате својом 1мишљу само игру, асве штосеоко њих до : гађа,несамо дане примете већ и не виде. Истина, дужност је родитеља и одгајивача деце, да децу упозоре на опасности које им се могу десити, али већа деца ће по нешто запамтити, док ће ^мања чим изађу на улицу то заборавити. Поред тога и ми сами када идем'0 .са децом морамо им служити за пример, т. ј. очито им показати да улицу треб-а прелазити иа одређеном месту, да треба ићи само. плочнимом, да не треба претрчавати испред кола, већ сачекати да прођу и т,- д. Како деца не умеју да сама оцене опасност која им се може дасити, непознавајући брзину саобраћајних сретстава, те и онасности која им прети од њих, она су редо ;Е|НО жртве. С тога је наша дужност да их делом и речју шомажем'0 и поучавамо, разуме се све према њиховом узрасту и моћи схватања. То је у тошико пре потребније, што деца предана својо^ј игри и не појимају несрећу која може да им се деси, а ако се створи пред таквом опасношћу она се запање и не уму да се шжа-вају. С тога их треба поучавати са врликим 1стрпљењем о улици и њеној онасности. Један немачки инжињер учинио је предлог да се на сликама којима се деца играју, као и саме слике на играчкама, треба да иоказују несрећне (случајеве коуи се дешавају са децо^м на улици. Он мисли да би овим начином деца још као сасвим '.мала учврслила у памети шта се све дешава на улици, и када пор.асту и већ пођу улицом више ће обратити шажњу. Овај предлог није рђав, јер ма колико да је мала помоћ од тога, ииак је известан успех. Јер ма колико да деца теже појимају ипак се науче да направе разлику између кола, трамваја, аутомобила итд. да у неколимо појме брзину њиховог кретања, те и опасности које одатле могу да произађу. Поред овога оно поучавање има и практичне вредности за одгајивање саме деце. Ма да је ово све у интересу наше деце, ипак не могу оао вршити појединци, већ мо'рамо сви скупа заједно да ставимо себи у дужност да нађемо начин !и сретства да би се отклониле !ове уличне и здравствене и жнвотне оиасности по децу. С тога је овде в|рло важно да деци место УЈ1ИЦЕ дамо ДЕЧИЈА ИГРАЈ1ИШТА. За 10В !а1ква игралишта не траже -се велике материјалне жртве; довољно су одређена и ограђена озеленела места, ставити пеколико гоадила иеска и већ је дечије игралиште готово. На таквоме ће месту деца једна с другом играти и иаиграти се, а биће