Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 23

Д -р Марија Вајс, лекар

Исхрана малог детета у Београду

Правилна исхрана одојчета и малог детета од пресудног је аначаја за 1Норм.алии развитак детета. — Под 10'дојчетом разумемо дете |у првој години живота, а малим дететом називамо дете после навршене лрве до 6. године. У времену у коме живимо дечје питање добило је прворазредни значај и у друштвеном и у нацио1налном погледу. У томе дечјем питању опет заузима једно од првих места правилно телесно подизање и одгајивање деце. Стога се данас широм целог света и поклања нарочита пажња првом и ошовном начелу, главном камену темељцу здравог одгајивање деце: правилној исхрани детета. Институције Дечје Заштите неуморно раде, да сачувају за одојче природну храну, т. ј. мајчино млеко. И статистике последњих година показују, да је смртност одојчади у опим земљама знатно пала, где је поред побољшаних кипијенских прилика пропаганда за правилно дојење имала успехе. Кад поредимо статистике смртности одојчади и мале деце код нас и код других народа, приметићемо једну важну и значајну чињеницу, да је наша смртност одојчади једнака или само нешто већа 10Д смртности одојчади држава средњих вредности, док је смртност нашег малог детета знатно већа и заузима место међу државама са најгорим резултатима. Тако на пример види се из статистика из 1924. и 1925. године, уколико су оне тачне, да на 100 смртних случајева долази од 0-1 г. 1-4 г. у Чехословачкој 24,1 5,9 „ Маџарској 27,3 9,6 „ Србији 22,5 17,6 „ Босни и Херцегозини 23,2 18,1 „ Хрватској и Славонији 29,6 15,8 то значи, да је у Србији умирао чак нешто мањи проценат одојчади него ли у Чехословачкој и Маџарској, али Србија је изгубила двапута и трипута већи проценат мале деце. Општи разлози смртности ,м-алог детета су акутна и хронична инфективна обољења, несрећни случајеви, рђаве социјално-економске прилике. Мало дете није у толикој мери зависно од квалитета исхране као одојче, па ипак наша деца страдају у већем броју од оне деце других земаља, управо због нерациовалне исхране. Код нас још није толико иотребна пропаганда за само дојење — ма да је она увек важна — колико пропаганда за правилно дојење. Свака наша мајка у већиви случајева доји дете сама, и ова природна исхрана штити одојчад од штетности социјалио-економаког карактера. Али код нас је дете у великом броју озбиљво здравствено утро-

жено, кад ночмње доба прихрањивања или кад се одбија. Јер многе наше мајке не умеју изабрати храну за своју децу, нити је знаду слремити. Честа је слика наших дечјих амбуланти: дете по навршеној првој години живота тешко болесно од поремећаја органа за варење, дете које је пре на сиси одлично на^ предовало, а откако се храни неумесном храном, побољева, не вапредује, бледи и слаби. Која је дакле храна потребна вашем малом детету и како је ваљ-а спремати? Малом детету потребна је мешовита исхрава, то значи да та храна мора садржати све факторе, који су неопходни организму, који се развија и расте. То су беланчевива, угљени хидрати, м.асти, соли и витамини. Храна малог детета мора бити тако састављена, да не изазове поремећаје иохране и да очува и поткрепљује природни дечји имунитет. Стога је штетно једнострано храњење било искључиво млеком, месом, јајима, било искључиво брашнима и (поврћем. Свакако" треба да ]е у дечјој храни количина хљеба, поврћа, шећера и воћа знатно већа од количине меса и јаја. Навешћу поједине важније животне намирнице и њин значај и према томе биће лако саставити јеловник за дете. 1.) Млеко је храна, која вам добро 1 служи при исхрани малог детета, јер садржи изузев гвожђа све елементе, који 'су потребни организму, који расте, уз то га дете лако вари. Млеко разних животиња у неколико је различито у своме саставу, али то није од значаја по дете. Ипак млеко није једи-на благодат исхране и погрешно је мишљење мвогих родитеља, да ће дете у толико боље напредовати, у колико пије више млека. Напротив .мало дете несме дневно добијати више од % литра до највише 600 гр. млека, како би могло да прима и осталу за њега важну храну. При избору млека мора се п.азити, да је свеже и од здравих животиња. Млеко мора да ври 3 минута. 2.) Јаје је хра1на од велике хранљиве вредности и богато је у беланчевини и мастима. Ипак одговара хранљива вредност једног јајета свега хранљивој вредности од 100 грама млека. Жуманце јајета има вита1мина. Јаје се употребљава у исхрани због свог доброг укуси и због тога., што се помоћу њега могу спремити укусна јела. Дете воли јаје. Довољно је ако дете добија 3—4 пута неделлш по једно јаје. 3.) Месо је концентриса1на, драгоцена храна. Богато је у беланчевини и солима. Много се једе и цењено је због доброг укуса. При крају друге године живота може се и лотребно је давати детету исецкано месо у