Београдске општинске новине

Страна 28

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Д-р Марија Илић, публициста.

Приватна и јавна заштита деце — Градски дечји уреди —

„Ниједна пенерација не живи за саму себе и кроз себе саму. Према гранијим генерацијама треба указати захвалноети, ирема будућим бригу и старање". Брига друштва и псцјединаца, да заштите .сиромашније друштеене слојеве, да им омогуће партиципирање на општим културним и материјалним тековина^ма, да им омогуће ераео на рад и живот — нашла је свој највећи и најлепши израз у заштити детета. Друштвену делатнаст на о>вом пољу не води само осећај самилости старијег и јачег лрема слабијем, већ и спознаја велике одговорности за моралне и и,нтелектуалне квалификације будућех генерација, за народну будућност, коца стоји у уској зависности од младих генерација. Брига и старање првма слабијим друштвеним слојевима и у својој унутрашњој и спољашној организацији прешла је дуг пут, еволуцијонирала је постепено тражећи непрестаио све нове и нове путеве и савршеније методе рада и организаципе. Социјално стараше (Социјале Фирзоге) — свеукупност оне друштвене делатно.сти, која иде за тим, да пружи потребну помоћ и потребну заштиту изнесним друштвеним слојевима и појединцима, а с тим уједно: адстрани, или ублажи и само настајање социјалних опрека, које су услшљене садашњим екоНОМ1СМИМ и културним приликама — узима све већи обим. — Рат је, као једну тешку последицу, доиео уз извесни број ратних богаташа огромни број обитељи, које оу остале без свог заштитника, које су услед тешких ратних и поратних економских прилика потпуио уништене. Данашњи економски поредак ствара велике класе људи, које је у доба једнакости свих грађана пред законом, доба демокрациЈе, гаотребно заштитити у духу социјалне праиичности. Да се то постигне — уооредо са 'Социјалним старањем, низом мера превентивног и куративног карактера, — делује и соцдјална политика, каја иде за тим, да путем сходних измена, преуређења да.нашњих друштвених односа и поретка превенира псистанку социјалних невоља имајући код тога у виду читаве друштвене класе. Социјално старање данас јасно показује два облика: слободно 1 , дриватно тцијално старање — коце нрше приватна лица, .приватна удружења без сваке присиле, вођена искључиво својим осећањем и схваћањем било да то има свој извор у .религида, или хуманом сх1ватању; затим јаино, законоско содијално старање, које врше извесне законом установљене државне или самоуправне институције. Слободно је социјално старање од најранијег доба давало дшазе велике лубави, еластичности, иници.јаторске способности и далековидности. , О појединим лицима, која су стајала на челу овакових организација, о самим организацијама, њеховом раду и уопеху иаписана су и пишу се читава огромна дела. Само је социјално старање данас постало наука за себе, која се оделито проучава у по-

једивим курсевима и семинарима на рааних факултетима и нарочитим специјалним школама и академијама. Стварање јавних институција социјалног старања уз слободне институције не значи потискивање, угушивање слободних инетитуција, већ једино уношење већег система у целокупни рад социјалне заштите, стварање средишта, где ће се састајати сви преставници разних институција социјалног старања, изграђивати један заједнички план рада, како се не би више њих једновремено сударало на истом гаосл.у, док на друтој страни чекају ургентне потребе, на које се још није никако погледало, или се обратила тек слаба пажња. Слободне институције и уз институције јавног социјалног старања биће чеето претходнице већ обзиром на већу могућвост елеастичности у раду као и мог.ућност за бржу примену нових метода, реализирање нових идеја. И ако су задатци социјалног старања врло разнолики, централно место заузвма брига за асигурање: телесног, интелектуалног, моралног развоја омладине. Имајући овде на првом месту у виду јавно социјално старање о деци, његову увут.рашњу и техничку изградњу, зауставићемо се у кратко — а у сврху дакументације нашег тврђења © великој вредности, смишљеном раду и дубоком схваћању тежине постављеног задатака — на слабодиим органивацијама. Као тип одлично организиране приватне организације за заштиту деце потребно је истаћи познату швајцарску 0 ;рганизацију: „Про Јувентуте", која чини част овој малој земљи од непуна четири милиона! Велика је заслуга 0 'рганизације и у томе, што је она високо издигла 'осећај људске солидарнасти, захватила сво становништво, створила схваћање, да давати помоћ значи у овом случају помагати личву ствар. „Про Јувввтуте" асвовало је Швајцарско друштво „Итилите Пиблик" 10112. — Исто, друштво, које је 1818 асновало другу важну институцију звану: ,,Про Сенектуте". Да би постигла максимални успех и бстварила постављени принцип пооуларисања идеје дечије заштите у најширим народним сло1Јевима, организација је поделила земљу на 180 дистрикта, који приближно коинцидирају с административном поделом земље. У сваком дистрикту постеји по једаи друштвени преставник, коме јс као иомоћ додељеио неколико лица из саме ошштине, у којој се налази седиште дистриктног свкретара. Дистриктни се секретари састају .једанпут годишње на регијонално.ј конференцији, где се решанају витања од општег интереса, врши измена мисли, схваћања, стеченог искуства. Централна је органкзација: Генерални Секретаријат у Цириху, који одржава потребну везу између дистриктуалних секретара и даје главне директиве свој делатности установе.