Београдске општинске новине

Страна 32

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Д»р Петар Ђорђевић, публицжта.

7 ј Дете Београдске периферије

Ви.ктор Иго је у своме малом Гаврошу С1 ворио тра.јну инкарнацију уличнога детета у великоме граду. Перифериско дете је увек у опаоности да лоетане уличним дететом Гаврошем. За њега је улица једини прозор кроз који оно гледа градски живот, иун њему •нејасних •престава и сумњивих сензација. Тамо, на крајњој периферији, где су културне прилике увек у заостајању за више деценија од оиих које владају у градокоме центру, живи једаи свет чије је дете у врло много случајева остављено само себи и у свакоме погледу каљавој улици. Ту децу у иајбољим случајевима чувају старамајке, које на кућњем прзгу дави костобоља и старачка насталгија за гробљем далекога родног места. Те немоћне бакице нису способне виуколико педагошки утицати на увек живу дечју уобразиљу, која кулминира код посматрања улице и уличног живота. Али, када одсутност мајке и оца, због овакодневног рада, нема да замени ни присутноет болешљиве бабе, онда су деца лишена сваке котроле и евакога упута. У њиховој кухињи нема мајке да справља топло и хигијенско јело, већ се у подне баци; на сто комад сумшиве кобасице или киселога сира, а одмах лотом мајка се хитно удаљује на посао, остављајући децу самој себи. Када се отац враћа кући са дневнога рада деца већ апавају, а ујутру код његовог одласка на рад нису још ни пробуђена. Тако периферијоки малишани не 31на>ју много за родитељеке нежности, јер се на тој најдражијој топлоти огревају само у изузетно срећним приликама. Ако је отац запослен у ноћној шихти фабрике, кафане или саобраћаја, онда је његово дневно присуство у кући читава једна тортура за мале, јер се несмеју ни играти ни глаено разговарати јер тата спава, а напољу је снег, киша, зима... Брижније маајке чак и вакључавају своју децу одлазећи од куће на рад, али никада притом нису оигурне да се неће вратити на згариште пожара и грозне погибије деце, као што је био нрошле аиме онај случај код Топовских Шупа где еу угљенисани четворо мале периферијоке деце. Мајка еа пери'ферије не стиже да учини за своју делу ништа, «ли екоро ништа, ни за њихово хигијеноко збрињавање, јер нема зато ни времена. Њихове се кошуљице перу ноћу, а њихове хаљинице крпе такође на штету неопходнога- мајкиног ноћног одмора. Она се обувају само у критичним данима хладноће. Тако ее периферијско дете Београда: у породицама радничким, инвалидским и удовичке еирочаде, лишава онога за свако дете најбитнијега: душевног и фиаичког родитељског неговања. Периферијско дете само стиче животна искуства и сређује их

како само зна, уме и може... Његов духовни хоривонт запечаћен је 'прераном озбиљношћу и бригом! Ова деца у већини 'не.знају за златно, безбрижно детињствб: њихове миели су преокуииране породичним бригама њихових родитеља. Бројеви, који говоре... Следећи податци показаће нам где се највише рађају београдока деца, и где се највише изражава морталитет уопште. Бројни однос насеља ирема рађању и умирању

Квартови

Насељ- према попису из 19 9 г.

5-<ње и умир ње у г. 1927

Ои V (С 03 ^ ^ х ®

« « Е к ° х % са СХ ес о = 3:5 « к си га О. н ^ с ° 3 К •Ј-, ,о О о ^ ,?• н о

5 Е 1§ 5 >,ч ^ го с х ^ к §8.8 з: ш јј Н ^ 5-8 I

Теразијски • Варошки • • Дорћолски • Савамалски Палилулски Врачарски • Топчидерски Непознато •

Укупно

17.764 8.405 22 210 16.545 55.073 78.850 27.434

226.289

7 85 3.71 9.81 7.31 24.33 34.84 12.12

х Е V 3 Ј=- =

г— см 0.2

286 139 201 281 911 1351 502 121

>9 V & <Ј 1) «С е* Е «в 2 I ° еа Си ај

~1 2

1 61 1.65 0 90 1.69 1.65 1.71 1 .82

Е2 с

140 111 231 212 692 929 271 273

Н Р

0.78 1.31 1.04 1 28 1.25 1.17 0.9

3792

2859

Ови податци мада ниеу И!3 једне иете године могу се ипак упоређивати као примерни доказ о томе, да се у периферијским рејонима и апсолутно и релативно више рађа и више умире. Према томе, да је и јавно етарање према сиромашној. периферијској деци утолико потребније. Види ее да је рађање у топчидерскоме реону веће него и у једноме другом, а да је смртност мања у теразијском него и у једноме другом реону. (Број од 121 непознатих .рођених и број од 273 непознатих умрлих еигурно би одпао на периферијеко становништво, јер би у нротивном њихови податци били оознатији). Доказивати нарочиту потребу социјалне заштите деце уоиште, мислимо да је номало сувишан посао у добу када се она по увиђавности или по нужди п.рилика у принципу признаје. Важније је истраживање целисходних практичних начина за- вршење те заштите тамо где је она најнужнија. Општина у Београду пружа еиротињске помоћи уопште у следећим формама и износима.