Београдске општинске новине

Страна 62

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

иије «ад везе са Земулом и Панчевом (преко пројектованих и већ ночетих мостова) буду згодније и тешње, Није нимало фанстастично ако се каже да ће кроз идућих десет година Београд бити једна велика европска варош, уз то на једној од најзначајнијих географских тачака. Центар политичмог и екоиомкжог и културног живота, он природно ностаје све интензивнији центар општег друштвеног живота, са свима проблемима који се јављају упоредо са тим, и са све већим разликама између богатих и сиротих, збринутих и незбринутих, — лицем и налич)јем .друштвеног жи:вота. Београдска Општина треба, ,и мора, водити рачуна о том факту. Раније, при општин1И београдској постојало је тако звано „сиротињско одељење." Доцније, под императивном околности, оио је проширено у Социално одељење општине, које је водило брилу о сиротињи, издавањем тренутне и сталне помоћи, о занатским школама и културно хумавим установама, као што је Дом Стараца и Старица, колаборирајући са другим уста1Новама за јавну зштиту и помажући многобројна хумана, шросветна и културна удружења. Али, због изванредних прилика које, природно, наступају после рата, због већ поменутог наглог ширења престонице и необичног пораста становништва у Београду, линије социалне политике у Београдској Општини нису биле довољно израђене, јав1на помоћ :к )01ју је она| (указивала имала је једа^н мешовит карактер полумилостиње полустарања; средстава није било довољно, а у колико их је било, ниоу употребљавава најрационалније и, због тога, нису била ни најефикаснија. Уопште, због недо^вољно уасног схватања важности коју здрава социална политика у једвој општини има, она је досада остајала у позадини, у другоме плану, са недовољно средстава и прилично примитивном организацијом рада. Сматрам да један комнаративан преглед буџета за соц. политику бечке и београдске општине, за ову годину, неће бити некористан за ориентацију о-них које 10 ®о питање интересује. Укупан буџет бечке општине износи 493, 652.940 шилинга. Од те оуме, буџет за Санитет и Социалну политику је 102,528.830 шидинга. од чега је вотирано на:

шилинга 1.) Старање за одрасле 28,169.100 2.) Старање за децу и младеж 26,941.370 3.) Санитет 29,536.270 4.) Старање за оне који су остали без рада 12,971.980 5.) Разне по'моћи 636.710 6.) Гробља 4,273.400 Или, укупво: 102,528.830 Рачунајући аустриски шилинг 1само ло осам динар-а укупни буџет бечке општиие износи: 3.949,223.520 динара, а буџет за социјалну -политику и здравље 820,230.640 динара, што би значило готово четвртину целокупног буџета. Међутим, укупан буџет расхода београдске општине за исту годину представља цифру од 330,150.750 динара,а буџет расхода на санитет и Социјалну Политику износи: динара 1.) на личне расходе Санитета 1,322.152 на личне расходе у Ооц. Пол1Итици 133.400 2.) материјални расходи С. Политике 6,893.880 материјални расходи Санитета 3,055.000 Укупво, дакле: 11,404.432 Јаано је да та апсотутно велика разлика у буџетима бечке и београдске општине мора постојати, /јер је Беч одприлике десет пута већи од Београда (2,500.000 становиика, према округло 250.000 у Београду). Да би се прав!а и стварна разлика између Беча и Београда, с обзиром на висину целокупног буџета његовог и буџета на санитет и социјалну нолитику, могла представити, потребно је избрисати разлику између величине ових градрва, т. ј. смањити бечки општински буџет на десетину. То би изгледало овако: Целокупан буџет бечке општине био би: 399,924.352 динара; што би значило, да он, релативно узевши није већи од буџета београдске општине, односно да бечки грађани нису оптерећенији него београдски, ношто је буџет прихода београдске општине предвиђен са 330,150.750 динара. Али је знатно упадљивија разлика кад се, са свима потребним резервама, упореде издаци које бечка општина чини на Санитет и Социалну политику укупно са онима које