Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

хвзтила највећи део панонског базена. Међуташ, иако вшпе није био логранично утврђење, Турци су још дуго називали Београд „позорницом светих ратова“ и „јединственом бисер-тврђавом“, а хришћански путници, који су пролазили кроз њега, увек су се сећали оних борби и мена које су обележиле његову врло дугу и чувену историју. ПриближаваЈући се шајкама коЈима су се спуштали низ Дунав, путници су са нестрпљењем очекивали да утледаЈу таЈ, по речима Једног Млечанина, славни град (схМа Јатоза), о коме су толико лута читали и слушали; сећаЈући се многоброЈних гравира Београда коЈе су широм Европе израђивали незнани и знани уметници, они су наслућивали његов изглед и приближавали му се као нечем готово познатом. Међутим, иако су прилазили Београду у уверењу да ће у њему видети оно за што су већ знали, путници су се, после искрцавања у пристаништу, убрзо губили међу сликама и утисцима коЈих је било толико да су заробљавали пажњу сваког поЈединца. Иако се очигледно труди да овоје белешке о Бсограду сведе на учено расправљање о његовом старом и новом имену, хуманиста Марко АнтониЈе Пигафета не може а да не истакне мучан положаЈ београдских хришћана и њихов неми отпор против туђина. Холанђанин Бузбек, такође зналац старина, свуда се у Београду осврће за остацима прошлости и радуЈе се налазу једног старог римског новца са натписом »Тапгипшп«. Путујући, 1591 г., као члан аустрисксг посланства, на Порту, Чех Вацлав Вратислав сетио се у Београду, кога он назива ВеПћгаб, своЈе отаџбине Чешке, њених трпљења и страдања, као и опасности коЈа и њој прети од истог освајача коЈи се угнездио у) овоме граду. Немац Дерншвам, високи чиновник Фугера, наЈвеће банкарске куће тога доба, човек са шЈгроким интересом за економска питања, огшсуЈе жив трговачки промет у граду и чуди се Јевтиним цеНама намирница, пре свега хлеба, рибе и вина. А протестант Герлах говори много и брижно о црквам и о нискоЈ верскоЈ култури београдских Срба. Подједнако живе и подједг ако видљиве, прошлост и садашњост биле су овде увек Једна поред друте, неодвојиве. О овоме најбоље сведочи начин на коЈи Је бележено име Београда у бележницама европских путника. У Једном латинском спису, о свом мисиснарском путу у јужну Угарску, Бартол Кашић се чуди зашто се у свету Београд назива Аlћа Огеса кад у њему никада нису владали Грци него Срби; зато га он назива Београдом, тЈ. АЉа пгћз. А Немац А. Венерн, иако Београд назива литерарним именом Огlесћlзсћ бележи и ње-

30

РАДОВАН САМАРЏИЋ