Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету
БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА
55
по целом Дунаву. Неколико година доцније, тек што се указала на видику, поздравила је флотилу аустриског посланства артиљериска паљба са београдске тврђаве. У сусрет јој је изашло двадесетак накићених шајки, поређаних у облику полумесеца, које су примиле посланство пуцњавом, взтком и музиком, док су се на обали, где је чекао београдски намесник, окружен јаничарима, виле турске заставе и одјекивали добоши. Овакви догађаји забележени су у аналима старог Београда више пута.
Било је, поред тога, и тешких тренутака који су потресали живог београдских грађана у овом мирном отсеку његове прошлости. То су, у првом реду, пожари и епидемије. 1572 тод. забележио је један путописац да је у Београду букнуо~пшкар који је уништио мноштво кућа и дућана, као и велике количине конопље, воска и смоле, припремљених на обали Дунава ради изградње речне ратне флоте. 1628 год. стигло је у Рим овакво писмо босанског фрањевца Павла Папића: ~Кад сам стигао у Београд, свај град је био заражен кугом . . . Не бринући се за сопствени живот, одмах сам отишао међу оболеле и ниједна од ових овчица божјих није прешла на онај свет без исповсди и пратње до троба .
Међутим, и овај мирки период историје Београда није био без својих буршгх година. Оне су обично биле у ратним временима. Тада се Београд претварао у бучки и ускомешани војнички логор који је потсећао на копшицу. На пољанама око града окупљало се, са свих страна пространог царства, на д.есетине хиљада војника који су ту разапињали чадоре и мали се ка поход против Европе. У град је, понекад, стизала и читава Порта, султан, његова безбројна и раскошна пратња, пажеви, жене, евнуси, соколари, псетари, глумци, министри и њихове пратње, исто толико гиздаве и мнотобројне, као и сав онај гломазни турски административни апарат који је пратио Великог Падишаха на његовом путу. И кад би стигле све трупе и њихов сераксер дао наређење за покрет, прелазило се преко Дунава и Саве великим понтонским мостовима, подигнутим нарочито за њихов прелаз. Зими, кад би снежни намети парализовали операције, Београд је постајао зимовник једног дела војске и њених главних заповедника. После победе, у њега се враћало у бучном тријумфу и он се претварао у тржиште где су се продавале хиљаде заробљених хришћана и многобројни плен дограбљен у туђим земљама. А после пораза, Београд се претварао у поприште јаничарских побуна, док су на његовим ули-