Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

59

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА

је, захваљујући њима, постао једно од најживљих утарских тржшпта.

Слика Београда, и тврђаве и вароши, убрзо се изменила. По уговору о миру, Аустријанци су морали да поруше сва спољашња утврђења; само београдска тврђава задржала је, скоро у потпуности, онај изглед који су јој дали аустриски архитекти. Претворен поново у погранични јаничарки гарнизон, БеограД је пр>ужао жалосну слику њиховог безвлашћ.а, ошптег немара и зачмалбсти и непрестаног економског назадовања. Овај некада богати трговачки чвор који је везивао путеве између Персије и Беча, Будима и Солуна, постао је сада скела за трговину стоком српских земаља са Аустријом. Стално смењивање господара погодило је нарочито турско становништво које је неколико пута мсрало да бежи из града и да се расељава по Турској. Без средстава и воље да се врате пословима, лењи и зачмали, Турци су били сведени на бедно битисање. Затрпане гомилама ђубрета, њихове улице давале су утисак пустошм и јада, а чопори подивљалих и од глади сслепелих паса насртали су на људе као вуци. Крајем века, Београд је имао око 3.000 кућа и око 25.000 становника. Турци су имали 14 џамија, а хришћани само једну цркву која је била у савским махалама; Ружица у доњем граду била је турска барутана.

Тако се овај град, називан некад „јединственом бисер тврђавом“ и „румелиским Мисиром“ приближавао годинама српских г станака, све више оронуо и све више гнездо бунтовне и распојасана јаничарска руља. Те године претстављају једно од нај-sурнијих и најславнијих доба његове прошлости и оне не могу /ћи у тесни оквир једног кратког написа о турском Београду.